Po profesiji ste oralni hirurg? Otkud pisanje?
Pisanje je oduvek bilo deo mene, samo je čekalo pravu priliku da se ispolji. Kada sam završio fakultet, imao sam manje obaveza i više vremena da mu se posvetim. Onda je sve krenulo nekako spontano. Uzbuđenje i osećaj ispunjenja koje osećam kada završim priču ili roman su zaista posebni. Stvaranje novih svetova moćan je podizač raspoloženja. Hirurgija i pisanje se u mojoj glavi lepo dopunjuju. U oba slučaja morate naučiti kako da poštujete pravila dok dobro ne ovladate njima. Tek onda možete biti kreativni. Uvek postoji uvod, razrada i zaključak. Rezulati su odmah vidljivi. Stil pisanja mi je hirurški: kratak, jasan, precizan. Posmatrano sa strane, sve ovo često izgleda nespojivo, ali za mene to je jedina moguća kombinacija.
Da li ste više pisac, a manje hirurg ili obrnuto?
Ne bi bilo zgodno za pacijente da sam više pisac dok operišem, niti za čitaoce da budem više hirurg dok pišem. Tajna je u usredsređenosti na trenutak u kojem nešto radim. Kažu da se u tome krije i delić tajne srećnog života. Ono u šta sam siguran je da u obe situacije izgubim osećaj za vreme. Inače, najviše od svega ovoga sam čitalac.
Do sada ste objavili dve knjige, šta Vam je bila inspiracija?
Za prvi roman „Kolaž za dvoje“ inspiracija su mi bili beogradski kafići i poseban duh koji vlada u njima. Učinilo mi se da to je to idealno okruženje u koje bih smestio priču o kraju jedne ljubavne priče i preispitivanju glavnog junaka da li je moralo sve baš tako da se dogodi. Mnoga od tih mesta više ne postoje, tako da je „Kolaž za dvoje“ postao i neka vrsta istorijskog dokumenta. Trenutno promovišem „Beogradsku knjigu mrtvih“, čiji je glavni zaplet vezan za beogradsku mumiju i njenu knjigu mrtvih. Nestankom naučnice koja se bavila proučavanjem beogradske mumije počinje da se odmotava priča mnogo složenija nego što na prvi pogled izgleda.
Kako je nastala vaša nova knjiga „Beogradska knjiga mrtvih“?
Okosnica knjige rodila se kada sam u novinama pročitao članak o beogradskoj mumiji, koja se zbog nepažnje nadležnih raspadala. Umesto da bude turistička atrakcija, ona je tiho propadala. Profesor Anđelković sa odeljenja za arheologiju Filozofskog fakulteta na sve moguće načine je pokušavao da spase mumifikovane ostatke Nesmina, staroegipatskog sveštenika. Bilo je potrebno mnogo novca za nabavku staklene vitrine u kojoj bi bio čuvan, uz odgovarajuću vlažnost i temperaturu vazduha. Takođe, ispod leve miške mumije sačuvana je egipatska knjiga mrtvih, za koju se, zbog debljine, pretpostavlja da sadrži do sada nepročitana poglavlja. Meni je ovo izgledalo kao savršena tema za roman i to u krimi žanru u kojem sam odavno želeo da se okušam, ali na malo drugačiji način.
Ima li mesta za nove talente na nasem tržištu?
Bez obzira na to da li za njih ima mesta ili će morati sami da se izbore za njega, mladi i novi talenti su neodvojiv deo kniževne scene. Potrebu za pisanjem, tumačenjem života sebi i drugima, a u krajnjem slučaju i svojevrsnu psihoterapiju ne mogu zaustaviti surovi zakoni tržišta. U svakom slučaju, izazov probijanja samo će ojačati njihovu želju da se ostvare kao pisci. Pa ko preživi, pisaće.
Da li ste imali uzore? Koja je Vaša omiljena knjiga?
Za svakog ko želi da se bavi pisanjem neopohodno je napravi lični književni levak. Sve što ste pročitali doprineće da na kraju iscedite ono najbolje iz sebe. Zato je neophodno da se levak puni kvalitetnim sadržajem. Kafka, Murakami, Pavić, Saramago, Živković, Sekulić, Pekić, Krištof, Man, Po. Knjiga kojoj se uvek obraćam za savet je „Portret Dorijana Greja“ Oskara Vajlda.
Zasto je važno čitati?
Pripovedanjem čovek sebi objašnjava svet i tu se nije mnogo toga promenilo od prvobitne zajednice. Čak i savremena nauka pozajmljuje ideje iz književnosti i pretvara ih u formule. Priče nam pružaju utehu, omogućavaju da proživimo mnogo različitih života, da se pronađemo, odredimo gde pripradamo. Takođe, čitanje podmlađuje, stimuliše i pomaže u rešavanju problema. A ko ne voli da čita, može da sluša. Postoje sjajne audio-knjige, glasovi koji vas uvuku u radnju romana i vrate u detinjstvo. Meditacija reči.