Aleksandar Petrović

PREPORUKA ZA ČITANJE 1 – DŽ. M. KUCI “IŠČEKUJUĆI VARVARE”

by , on
January 7, 2017

U graničnom utvrđenju na obodu pustinje pesak je svuda. Na koži, pod zubima, u mislima, govoru, međusobnim odnosima. Tobožnji napad varvara i iznenadna poseta policijskog izaslanika iz prestonice Carevine menja učmalu svakodnevicu sredovečnog načelnika utvrđenja. Život koji je godinama gradio nestaje mu pred očima. Iščekujući varvare, ljudi se menjaju….

PRILIKA

by , on
January 5, 2017

Kao i uvek, ti odlaziš, ja ostajem.

Nismo kao drugi. Nikako suze, ni ono, stalno ću misliti na tebe, da, pisaću svaki dan, obećavam. Zajedno sami do sledeće prilike.

Ljubimo se. Otimaš mi se iz zagrljaja i bez osvrtanja nestaješ iza carinskog paravana. Mašem, iako me ne vidiš.

Otključavam vrata našeg stana, palim svetlo. Tvoje stvari, ostavljene kao taoci, razbacane po krevetu.

Zatvaram se u kupatilo. Ulazim pod tuš. Voda jednolično teče.

Želim da ostanem nepomičan.

Do sledeće prilike.

JEZIK

by , on
January 3, 2017

U prihvatilištu smo već dvanaest dana. Šćućureni u metalnim krevetima, uvijeni u grubu ćebad, mrvimo neizvesnost. Oca su sinoć ispred barake napala dvojica domaćih. Vikali su. Volela bih kada bih mogla brzo da naučim jezik tih ljudi. Njihova deca gledaju me zamućenog pogleda.
Možda bi bilo drugačije kada bi znali da smo otac, majka, sestra i ja prve dane po dolasku proveli u parku. Klupe su bile tvrde, toliko različite od postelje kod kuće. Morali smo brzo da je napustimo. Uspela sam da dograbim samo album sa slikama i knjigu bajki.
Uglavnom ne plačem. Pogotovu ako se grupi pred barakom pridruži mladić sa najplavljim očima koje sam ikada videla. Želim toliko toga da mu kažem. Pogotovu kada iz čista mira baci kamen na nas. Majka mi kaže da ga se klonim, ali te oči…
Kada bih uspela da mu na trenutak usamim pogled, sigurna sam da bismo progledali

OBAVEŠTENJE

by , on
January 3, 2017

Na oglasnoj tabli ispred zgrade opštine osvanulo je obaveštenje:
“Dragi sugrađani, ostalo je tri dana do isteka roka za praznično prijavljivanje ovogodišnjih uzurpatora mira u našem malom gradu. Razmatraće se samo slučajevi sa uredno popunjenom dokumentacijom (prijava s navedenim razlogom podnošenja i potpisom dva svedoka). Iskoristite priliku da u najkraćem roku naš grad očistimo od remetilačkih faktora i u novu godinu uđemo spokojni.
Srdačno, vaš gradonačelnik.”
Apotekarka proverava da li je dobro popunila formular. Učiteljičine podatke prepisala je iz protokola na poslu. Bila je bolešljiva i Doktor joj je prepisivao razne tinkture koje je morala da smućka. Već tada je pala u iskušenje da stvar preuzme u svoje ruke, ali bi to bilo suviše očigledno. Vrebala je priliku, puštajući muža da veruje kako uspešno prikriva tragove. A znala je sve, još kada se dobrovoljno prijavio da besplatno okreči školu. Toliko preduzimljiv nije bio nikada. Potpise je lako prikupila. Cvećar i Bakalinka dugovali su joj uslugu. Pomogla im je da se oslobode majke mučiteljke i brata lenčuge.
Odlučnim korakom krenula je ka ulazu. Čim preda papir u pisarnicu, ostaje joj još samo da sačeka presudu i pripremi pečenje.

 

 

BLOKADA

by , on
January 2, 2017

Čekić liči na tučak za meso.

Dobrica ga proučava neko vreme, a zatim uzima u ruku.

Kruži pogledom po sobi. Radni sto sa naslaganim papirima odštampanog teksta, stolica, kompjuter, stara pisaća mašina, štampač, polica s knjigama, postelja.

Seda na ivicu dušeka. Oklevajući, gladi hladan metal. Strese se pre nego što čvrsto zgrabi drvenu ručku.

Najpre strada monitor. Sa mesta udarca širi se paukova mreža slomljenog stakla. Izuvijane žice varniče iz razjapljene utrobe. Drvo krcka, hartija dobija krila, metalna slova lete na sve strane. Hrbati se ulubljuju, krevetski ram posrće. Kapi znoja klize niz Dobričino čelo i zajapurene obraze. Stenjanje se smenjuje s lomljavom.

Zanesen, ne čuje zvono.

Zid od providne plastike spušta se s tavanice odvajajući ga od uništenih stvari.

Metalni glas obaveštava:

„Ako želite da nastavite s pisanjem, molimo ukucajte korisničku šifru. Nakon uplate,  inspiracija će vam biti poslata na imejl. U slučaju da samo želite da nastavite, klimnite glavom. Hvala što koristite usluge Instant nadahnuća. Posetite nas ponovo. Uvek smo tu za vas.“

PISMO DEDA MRAZU

by , on
December 31, 2016

Dragi Deda Mraze,

Znam da si korporacijski čovek, pa mi je malo teško da ti se otvorim. Strepim da ćeš ovo što ti budem napisao prodati kolegama iz marketinga koji će mi posle nuditi nešto što ni sam nisam znao da mi je potrebno. Želim žarko, nesrećan ako ne mogu da ga imam. Onda opet to još malo želim. Treperim, zaboravljam na sve ostalo. A ne volim da treperim bez dobrog razloga.

No, možda je sve ovo samo moje stalno oklevanje da se otvorim, ali to je tema za drugo pismo. Da se mi vratimo na uobičajni dril. Sada bih trebalo da kažem, da sam prethodne godine bio dobar. Evo šta mogu da ti ponudim: izaberi jednu od stvarnosti u kojoj sam sigurno bio primer samarićanina. Znam da možeš da iščeprkaš neku. Kada me tamo pronađeš reći ću ti isto što bih u bilo kojoj realnosti: „Hvala, ali ništa mi nije potrebno.“

Prošla godina bila mi je u znaku uvođenja raskošnog minimalizma u život. Posle krčenja slojeva zaštitnog đubreta, na svim nivoima, koje me je sprečavalo da dišem, tvoja vrsta poklanjanja malo mi je deplasirana. Uostalom, kakav je to poklon ako ti kažem šta hoću da dobijem. Pravi poklon je mnogo više od prikladnog gesta. On govori o povezanosti sa onima kojima ga poklanjamo i ne meri se cenom nego pažljivim osluškivanjem drugih. Mene zanima baš to osluškivanje. Sebe, drugih, bruja vremena. Stvaranje uspomena toliko upečatljivih da sprečavaju zaboravljanje u starosti. Putovanja, mogućnost da proživimo još jedan paralelan život, uvek lepši i bolji. Povezivanje sa drugima. Zajednice u kojim se osećaš prihvaćen. I iznad svega, sloboda. Da budeš sve i svoj.

Verujem da su ti tu moći ograničene. Ipak ti dolaziš iz potrošačkog miljea. Priznajem, simpatičan si, onako nasmejan, rumen, debeljuškast. Brine me malo kakav primer daješ mališanima u društvu koje se planetarno bori sa gojaznošću. I taj tvoj napitak nije neki, ali da si legenda, jesi. Sa psihološke strane gledišta problematično mi je to što samo daješ poklone, a ne primaš ih. To nije dobro, mora da postoji ravnoteža. Ne može se uživati na lovorikama davanja. Na korak si od kompleksa više vrednosti. No, o tome možemo po završetku praznika, sada su veselije teme na redu.

Zato ću ja da obrnem situaciju i pitam te: „Deda Mraze, šta želiš za Novu godinu?“

BKM u novom Insp. magazinu

by , on
December 21, 2016

Aleksandar Petrović: Beogradska knjiga mrtvih

Prošlo je tačno godinu dana otkada je objavljen moj drugi roman Beogradska knjiga mrtvih. U međuvremenu, izdogađalo se svašta. Knjiga se hrabro otisnula u samostalan život i ubrzo stekla naklonost čitalaca koji su je proglasili besmrtnom knjigom među beogradskim krimićima.

Njen put posmatrao sam iz prikrajka i pomagao joj koliko sam mogao. Moje je bilo da je napišem, a njeno da ostavi utisak. Odlučan u gerilskom pristupu književnosti, i ovoga puta kucao sam na sva nezainteresovanošću blindirana vrata, i vukao za rukav svakog ko je želeo da me sasluša. Lično, to nikada ne bih uradio, ali ako verujete u ono što ste napisali ništa vam neće biti teško.

Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi, s nekima od njih se i sprijateljio. Pustolovina i dalje traje. Dovela me je do toga da ću uskoro održati prvu radionicu pisanja kriminalističkog romana, u kojoj ću preneti iskustva onima na početku staze. Magija dobre priče koja povezuje ljude i dalje me svakodnevno iznenađuje i oduševljava.

A sve je počelo slučajno, čitanjem članka u novinama. Beogradska mumija se usled nedostatka sredstava raspadala. Mumija? U Beogradu? Pritom je čuvala do tada neviđeni primerak Egipatske knjige mrtvih. Pred sobom sam imao savršeno postavljenu scenu, trebalo je samo da domaštam priču. Posle pet godina konačno sam je dovršio, ali svaki trenutak te dugotrajne odiseje bio je dragocen. Viši inspektor Radić, beogradska mumija Nesmin i ostali likovi konačno su mogli da se pojave pred publikom.

Da li je egipatska knjiga mrtvih prvi priručnik samopomoći? Šta povezuje beogradsku mumiju, policijskog inspektora i naučnicu koja je nestala pre nekoliko dana? Aleksandar Petrović nam otkriva priču započetu pre 2500 godina na obali Nila, koja će se razrešiti u Beogradu za svega nekoliko dana na ušću Save i Dunava.

Kriminalistički romani se kod nas često nepravedno svrstavaju u laku literaturu. Oni koji umeju da čitaju između redova, uživaće u britkom seciranju društvenih pojava, zapitani zašto zločintoliko opčinjava savremenu civilizaciju. Ili će se jednostavno dobro zabaviti, prepušteni živim slikama u glavi, a ne onim fotošopiranim, s Mreže. To je jedan od načina borbe za maštu, jedinom preostalom utočištu nepomirenih sa sudbinom. 

Odlomak iz knjige:

Ventilator u kancelariji posrtao je pod naletima toplog vazduha koji se probijao kroz zatvorene prozore. Pokvareni uređaj za rashlađivanje, iz kojeg su virili isprepletani gajtani, ćutao je u uglu. Sedeo sam za stolom i piljio u muvu koja je kružila oko plastičnog natpisa: Odeljenje za potrage, odsek nestali. Nebojša Radić samostalni policijski inspektor. Bio je to poslednji poklon od oca, inače bih ga se odavno otarasio.

Insekt se zaustavio na prezimenu i protrljao nožice. Zamahnuo sam rukom. Muva je odletela praveći nepravilnu spiralu. Pogledao sam dokumenta razbacana po stolu. Zaostale izveštaje bi trebalo da predam pre odlaska na godišnji odmor. Posmatrani iz tog ugla, narednih šest dana izgledali su kao mala večnost.

Izvukao sam maramicu iz džepa. Obrisao čelo, zadnju stranu vrata, a zatim i glatko obrijanu kožu temena koje se presijavalo. Preznojavanje je obično prethodilo tupom bolu u potiljku. Iz prve ladice izvukao sam okrnjenu oribletu i progutao je bez vode.

Zidni časovnik, u finoj izmaglici od prašine, podsećao je na one naslikane satove koji se tope, umetnika čije ime redovno zaboravljam kao i mnoge druge stvari u poslednje vreme. Na poslu sve zapisujem u malu kožnu beležnicu. Ponekad je prelistam prisećajući se prethodnih slučajeva.

Većinu ljudi pronalazio sam brzo. Željni pažnje, ostavljali su vidljive tragove koje je samo trebalo pratiti. Druga vrsta bili su oni koji su zaista želeli da se izgube iz sopstvenog života. Kada bismo im ušli u trag retko su želeli da se vrate na staro. Treća grupa su slučajevi tragičnog ishoda. Otmice, samoubistva, nasilne smrti. Njih sam, kad god sam to mogao, prepuštao kolegama iz Odeljenja za ubistva.

Još trideset šest minuta do kraja smene…

 

https://inspmagazine.blogspot.rs/2016/12/aleksandar-petrovic-beogradska-knjiga.html

PROGRAM KURSA PISANJA KRIMINALISTIČKOG ROMANA

by , on
December 19, 2016

Cilj: Steći osnovna znanja o specifičnostima pisanja kriminalističkog romana. Napisati priču i poslati je na konkurs (praktična primena naučenog), napisati sinopsis budućeg romana

Na svakom času biće ispisana tri korisna saveta koji pomažu prilikom pisanja kriminalističkog romana.

Međusobno komentarisanje zadataka i kako koja priča stigne čitanje naglas.

Prvi čas

Osnovi kreativnog pisanja (zaplet – Frajtagova piramida, likovi, dijalog, sinopsis, razlika u pristupu pisanju priče i romana)

Iskustvo pisanja Beogradske knjige mrtvih.

Domaći – pisanje kratke priče na osnovu fotografije.

 

Drugi čas

Razrada likova (posebnost glavnog lika, šta je sve nephodno znati o liku da bi bio uverljiv, protagonista i antagonista, upoznati likove i pustiti ih da vas vode u pisanju)

Domaći – po stavkama razraditi likove u priči ili romanu

 

Treći čas

Specifičnost zapleta kriminalističkog romana. Obraćanje pažnje na detalje. Lažno vođenje i stalna napetost. Crvena haringa. Pokaži, ne prepričavaj.

Domaći – skicirati zaplet za roman

 

Četvrti čas

Forenzika – šta je neophodno znati o nauci da bi istraga bila uverljiva.

Domaći – opisati scenu zločina i tragove koji su ostavljeni

 

Peti čas

Dijalozi – način govora, skraćenice, profi sleng, štrihovanje nepotrebnog i ponavljanje, otkrivanje važnih informacija, prikazivanje međusobnih odnosa kroz dijalog, davanje dinamike radnji.

Domaći – napisati kratak dijalog o opisu zločina inspektor/forenzičar (iz prethodnog domaćeg)

 

Šesti čas

Ukazivanje na važnost čitanja drugih autora krimininalističkih romana, podsvesno skupljanje tajni zanata. Upečatljivi junaci, zločini kao prikazivanje stanja u društvu i stanja ljudske prirode. Kako to uraditi a da ne izgleda jeftino.

Domaći – Svako da navede svoja tri omiljena junaka i da obrazloži zašto su omiljeni.

 

Sedmi čas

Specifičnosti pisanja kriminalističkih romana u serijama, šta se otkriva odmah, a šta ostavlja za kasnije, osluškivanje čitalaca.

 

Osmi čas

Pitanja i odgovori. Sređivanje priča. Gledanje inserata iz dobrih serija napravljenim po junacima iz knjiga

MIDNIGHT

by , on
December 6, 2016

On the sixth day of the ninth month, Nada was sitting in her armchair, looking at seventy eight calendars. Suddenly, like an opaque thought, she felt the urge to mark September the seventh on each one. On the ones with painted flowers, she rounded it with ballpoint pen. Three piece ones used plastic rectangular for highlighting the date. Digital one indicated chosen day with the blinking digit on its display. Her mind was wallowing in the fine mist which didn’t want to raise. Everything, so far, was just the illusion of life, anyway. Soon the midnight will pass and the hands on the clock will overlap. The last thing Nada saw was number seven finally stoped blinking on the screen.