Kreativno čitanje 72 – „Brada natopljena krvlju“ Daniel Galera

Sećanja su varljiva i savitljiva. Obično ih inicira neki događaj, zvuk, miris ili poznato lice. Ako imate prosopagnoziju, retki urođeni poremećaj neprepoznavanja likova (čak ni sopstvenog), život vam se može učiniti još strašnjim nego što jeste pogotovu kada ste sledeći nosilac tajne nerazjašnjene i burne porodične istorije. 

Glavni lik ovog romana je bezimen. Ipak, dosta toga znamo o njemu, profesor je fizičkog, triatlonac, pomalo zbunjen i nesiguran, bez prevelikog kontakta sa stvarnošću i čvrstih veza sa rodnim mestom. 

Nakon očevog samoubistva odlučuje da se preseli u Garopabu, ribarsko seoce na obali Atlantskog okeana, u kojem je umro njegov deda. Društvo mu pravi očev petnaestogodišnji pas. U novoj sredini i uz pomoć lekovitog dejstva boravka pored vode pokušaće da shvati i objasni sebi kakav je to njegov život trenutno i koliko ga opterećuje prošlost predaka. 

Kada vam se otac ubije, postoji veća verovatnoća da ćete i vi uraditi isto. Dedina smrt takođe je nerazjašnjena. Bio je ugledna ličnost, gaučo kojeg su, kako porodična priča kaže, pod tajanstvenim okolnostima ubili njegovi sugrađani u Garopabu. Da li je ta legenda tačna i u kojoj meri? Kada se neka tajna zajednički čuva, pogotovu ako krije okrvavljene ruke i savest koja progriza i najdeblju kožu ogrubelu od sunca i ribarenja, ko će biti najslabija karika? Ćutanje je zajednički stav kojom mala i sebi okrenuta seoska sredina pozdravlja svog novog člana. 

Junaku koji ne prepoznaje lica bitne su jedino činjenice. S njima može da barata ne povezujući ih s ljudima na koje ionako ne može da se osloni. To će biti prilika da se suoči sa sobom, preispita sopstvene stavove i odredi se prema budućnosti. Šta on zapravo želi? Da li će dopustiti da ga opterećuju uspomene za koje ni ne zna u kojoj meri su istinite?

Može li se sudbinaizbeći ako čovek živi u trenutku i da li je uopšte moguće pobeći od bilo čega bez obzira na izbore koje donesemo?

Posted on May 1, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 71 – “Mračna kći” Elena Ferante

Nemojte posle da kažete da vas nismo upozorili, šansa da vam se dopadne Leda, glavna junakinje nove pripovesti Elene Ferante, je mininalna. Tačnije, što vam ona bude manje simpatična više će vam se dopasti roman. 

Leda je razvedena, ima četrdeset sedam godina i dve ćerke koje odskora žive sa ocem u Kanadi. Očekivali biste da ona pati zbog razdvojenosti od dece ali, drž’te se sad skrenuli smo vam pažnju, njoj je laknulo. Čuju se svakodnevno kako se ne bi udaljile, ali konačno ima osećaj da se život vratio u nju i uživa u svakom trenutku čak i dok radi kao profesorka engleskog jezika po ko zna koji put ponavljajući gramatička pravila. 

Ne samo da joj je život laganiji nego i sama postaje lakša – jede jednom dnevno jer joj se tako može.

Leto je pred njom i mnoštvo mogućih pustolovina koje željno iščekuje. Iznajmljuje na šest nedelja kuću na obali blizu Napulja. Sa sobom je ponela i udžbenike kako bi pripremila zadatke za početak školske godine, mada je svesna kakav će to biti rad dok morski talasi zapljuskuju obalu. Ali potrudiće se da se usresredi. 

Na plaži upoznaje i sprijatelji se sa neobičnom i bučnom mladom porodicom, a poseban utisak na nju ostavljaju nezadovoljna majka Nina, razmažena ćerka Elena i njega lutka Nani prema kojoj se ophode kao da je živo biće. Ipak, one su bliske i Leda se pita zašto li je ona bila drugačija prema svojim ćerkama. 

Kao lingvista uživa da sluša Ninin napolitanski naglasak pronalazi u njemu utehu i nežnost prisećajući se grubog majčinog dijalekta koji njoj i sestrama nikada nije pružio ništa osim grubosti i pretnji da će ih napustiti. 

Što je više prisluškivala i posmatrala Ninu i Elenu, uviđala je da su ispod površine odnosi ipak drugačiji od onoga što je mislila.

Letovanje bi se lenjo kotrljalo do svog završetka da jednog dana nije nestala lutka Nani. Potraga za izgubljenom igračkom izazvaće u Ledi naizgled neadekvatnu reakciju. Iz njene nutrine pokuljače, poput prljave vode iz slivnika, davno potisnuta sećanja koja će je naterati da preispita svoj život i dosadašnje odluke. Njen unutarnji glas je iskren i brutalan, prema sebi, sopstvenom osećanju ženstvenosti i majčinstva kao i greškama koje je napravila.    

Posted on May 1, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 70 – „Pre nego što padne noć“ Rejnaldo Arenas

Da li ste se nekada zapitali kako izgleda prava Kuba izvan raskošnih rizorta namenjenih razmaženim turistima? I ne, ne mislim na simpatične starice koje zavijaju duvan na svojim bedrima, stare bjuike iz šezdesetih godina prošlog veka koji jure ispucalim ulicama poput vremenskih mašina ili starcima koji i u stotoj godini pevaju u nekom novom klubu Buena vista. 

Rejnaldo Arenas je na tom bujnom ostrvu rođen drugačiji. To što je bio siromašan i što je, nakon što ih je otac napustio, živeo u zabačenom seocetu sa majkom i bakom nije ga mnogo izdvajalo od mnogih sličnih sudbina njegovih sunarodnika. Isto kao ni to što je, kako bi zavarao glad, jeo zemlju i kasnije, kao mladić, postao Kastrov simpatizer verujući u ideje revolucije.

Postao je svestan svoje različitosti tek kada je na red došla njegova unutrašnja revolucija, stvaralačka i seksualna. Biti pisac i homoseksualac u strogo patrijarhalno orijentisanom društvu unapred je izgubljena bitka. Čak i kada ne odustaješ od borbe za sebe, uvek ima neko jači ko će ti pokazati gde ti je mesto. Skrivanje, progoni, zabranjivanje rukopisa i postojanja, boravak u zloglasnom zatvoru Moro u kojem se gubi vera u čovečanost.
A sve to vreme Kuba je neodoljiva, topla, putena, morski zanesena i ravnodušna.

Za Arenasa jedino rešenje je da je zauvek napusti, iako zna da će zauvek patiti za njom. 

U Njujorku diše punim plućima, ali ne zadugo. Megalopolis melje drugačije, neograničenom slobodom koja nikoga nije usrećila. Konačno može da bude ono što jeste, ali po koju cenu? Ostrvo je i dalje u njegovoj glavi, nedostaju mu mirisi, zvuci, noći ispunjene razgovorima s prijateljima o čijoj sudbini ne zna ništa. Živi i strepi. Isto kao i na Kubi, samo što je ova zebnja drugačija, jače pritiska i ograničava nemoći. Odatle nema dalje, kao ni povratka. 

Arenas piše autobiografiju koja to nije jer kao svaki pravi pisac dodaje i oduzima ono što je neophodno kako bi sastavio što bolju priču pošto je život, kako god bio težak i mučan, samo osnovna potka za dobru književnost.  

Posted on May 1, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 69 – „Znam zašto ptica u kavezu peva“ Maja Angelou

Maja Angelou je književna legenda, pesnikinja, romanopisac, dobitnica Nobelove nagrade i neumorni borac za ljudska prava, ali pre svega žena čiji je osmeh poezija za sebe. Pre nego što je postigla sve ono što je retko kojoj Afroamerikanki (a i bilo kojoj drugoj ženi) uspelo prošla je kroz mnogobrojna iskušenja kakva samo odrastanje različitih u sredini koja ih ne prihvata može da bude. 

Ovo je priča upravo o tome i ne bi ni bila napisana da Maja nije odgovorila na izazov  prijatelja Džemsa Boldvina da napiše knjigu o svom detinjstvu. Uradila je to na sebi svojstven način i autobiografiju pretvorila u roman. 

Znam zašto ptica u kavezu peva je prvi od sedam nastavaka njene životne priče i dešava se u ruralnom Arkanzasu u kojem je za vreme Velike depresije provela burno detinjstvo došavši da nakon razvoda roditelja živi sa starijim bratom Bejlijem na imanju kod bake i ujaka. Iako su se posledice rasne segregacije još uvek osećale, Maja je u to vreme imala srećno detinjstvo. Baka i ujak bili su strogi i redovno išli u crkvu,  Maja i Bejli su se oslanjali jedno na drugo i satima čitali sve što bi im došlo pod ruku i brzo napredovali u školi. 

Kada je napunila osam godina, a njen brat devet, otac je došao po njih i odveo ih da žive sa majkom. To je bila potpuna drugačija sredina, rođaci u ovoj mulitrasnoj porodici imali su svetliju put i bili su deo nemačke zajednice u Sent Luisu. Izgledalo je kao da će ovde imati više prilike da napreduje međutim verenik njene majke ju se seksualno zlostavljao i ona se sa bratom vraća da živi sa bakom sve dok ne prevaziđu obrazovni sistem koji im je na jugu nudio izbor da postanu posluga ili berači pamuka. Ponovo se vraćaju majci koja sada živi u Kaliforniji. 

Nova promena je puna uspona i padova, od suočavanja sa rasizmom koja je i dalje izražen, života u kolima na otpadu, vožnje tramvaja kao prva tamnoputa vozačica, ali i dp ponovnog zbližavanja sa oba roditelja. 

Maja je uspela da prođe kroz traume koje su je ojačale (nije to bio lak put, nikako). Kako sama kaže pomagalo joj je to što je brinula za druge, borila se protiv nepravde i pisala. 

Ova knjiga je nadahnuće u svetu sebičluka u kojem živimo. 

Posted on May 1, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 68 – “Sedma funkcija jezika” Loran Bine

Šta biste uradili ako bi vam neko rekao da ukoliko poznajete sedmu funkciju jezika (performativnu, ali i magičnu) možete naterati slušaoca da uradi štagod poželite? Možda biste se prvo pitali koje su to preostalih šest i ko je autor ove podele? Za ovu priču one nisu važne, kao ni filozof koji ih je smislio (mada je Roman Jakobson istaknuti lingvista i semiolog). Oko sedme funkcija jezika, koja sa sobom donosi moć, vrti se zaplet ovog romana. A svi znamo da ako moć padne u pogrešne ruke, svašta može da se dogodi. 

Baš kao u ovoj knjizi. 

Lingvista Rolan Bart se 1980 godine vraćao sa ručka kod predsedničkog kandidata Miterana, kada ga je, dok je prelazio ulicu, udario kamionet perionice veša. Prebacuju ga u bolnicu u kojoj nekoliko dana kasnije umire od komplikacija povreda. On je sa sobom nosio važan dokument koji je u međuvremenu nestao. Slutite li šta se nalazilo u tom dokumentu?

Motiv plus nerazjašnjena smrt poznatog filozofa dovoljni su razlozi da se slučaj proglasi ubistvom, a inspektor zadužen za njegovo rešavanje je oštroumni, ali ne baš filozofski potkovan Žak Bajar. Kako bi pokrio oblast u koju se ne razume i brže otkrio ubicu, on prisilno angažuje jednog od ispitanika, mladog doktoranda koji predaje semiologiju, Simona Hercoga. Bajarov konzervativizam i Hercogovo levičarstvo na trenutak ostavljaju po strani svoje fundamentalne razlike zarad postizanja višeg cilja. 

Ubrzo otkrivaju da je ovo ubistvo povezano sa nekoliko poznatih linvgista i političara najvišeg ranga koji su zainteresovani da se dokopaju manipulativne tehnike sedme funkcije jezika. Kako bi razrešili slučaj Hercog, a pored njega i priučeni Bajar primenjuju principe semiotike u razotkrivanju počinilaca zločina. Oni tumače načine komunikacije, događaje, ljude i njihovo okruženje kao znake, nagoveštaje i zagonetke koje bi trebalo analizirati, dekonstruisati i objasniti. Na ovom putu susrešće se sa samom elitom francuske filozofske škole, ali i agentima tajnih službi Bugarske i Rusije pri čemu se, ponekad, razlika među njima teško uočava.

Istorijska misterija ne bi bila potpuna da se kao jedan od likova ne pojavljuje Umberto Eko i to ne samo kao vrhunski semiotičar nego i kao član tajnog debatnog kluba u kojem onaj sa slabijom besedom gubi prst.  

Pogledajte oko sebe i zapitajte se da li se neko naposletku dokopao sedme funkcije jezika ili i dalje prazna obećanja imaju veću moć. 

Posted on May 1, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 67 „Ubij oca svoga“ – Sandrone Dacijeri

Čovek jedino može pomoći sebi onda kada se usredsredi da pomogne drugome. Tada iz drugog ugla uspeva da sagleda sopstvenu situaciju, i ako je u stanju, nešto promeni, čak i onda kada je to na šta će se koncentrisati stravičan zločin u kojem je ženi odrubljena glava, a njen šestogodišnji sin je nestao. Glavni osumnjičeni je otac deteta.  

Detektivka Kolomba Kazeli, trenutno na odsustvu, bila je uzdanica rimske policije sve dok nije bila svedok detonacije bombe od čega se još uvek oporavlja boreći se sa posttraumatskim stresnim poremećajem i željom da se vrati na posao. 

Na molbu bivšeg šefa i prijatelja pristaje da se vrati u igru i pomogne kolegi zaduženom za slučaj. 
Dante Tores se i sam bori sa demonima. Pre dvadeset pet godina je kao šestogodišnjak kidnapovan i sledećih jedanaest godina je proveo kao zarobljenik čoveka poznatog kao Otac. Zbog tog traumatičnog iskustva primećuje stvari koje drugima promiču, čita ljude i telesne signale tumačeći ih na drugačiji način. 

Da li će dve napaćene duše uspeti da se udruže u borbi protiv zločina i kako će iskoristiti sopstveni mrak da osvetlaju slučaj koji je pred njima?

Tragovi ukazuju na činjenicu da se posle duge pritajenosti Otac ponovo vratio svojim izopačenim potrebama. 

Potrebno je što pre utvrditi kako su ova dva slučaja povezana i kojim putem krenuti u poteru za zločincem.  

Kada se jednom ustale u potrazi Kolomba i Dante shvatiće da su situacija i okolnosti koje okružuju slučaj mnogo, mnogo mračnije nego što su mogli i da naslute. 

Jurnjava će se nastaviti po celoj Italiji, detektivi će se truditi da budu korak ispred tajanstvenog Oca, a razrešenje će biti potpuno neočekivano što svaki ljubitelj dobrog detektivskog romana i priželjkuje. 

Da se iznenadi, a da se ne oseti prevarenim pa makar i potpuno pogrešio u pretpostavkama. 

A u ovom slučaju sigurno hoće.

Posted on April 30, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 66 – “Fontana tišine” Ruta Sepetis

Razorena Španija pokušava da se oporavi od stradanja u Drugom svetskom ratu. Neki bi rekli da je prošlo dovoljno vremena i da su barem neke rane počele da zaceljuju, ali 1957 godine situacija je i dalje napeta. Na vlasti je fašistički diktator general Franko čije ideje vođenja države odgovaraju samo malom broju njegovih istomišljenika. Kako bi se obnovila uništena zemlja Španiji su preko potrebna novčana ulaganja. Kako bi to omogućio Franko poziva bogate poslovne ljude iz svih krajeva sveta da se uvere kako će im se višestruko isplatiti investiranje u njegovu zemlju. Jedan od njih je i teksaški industrijalac Metison koji je s porodicom doputovao u Madrid kako bi sklopio unosan posao. 

Kako i dolikuje njihovom statusu odseli su u raskošnom hotelu. Metisonova supruga je poreklom iz Španije i njen ponovni susret sa domovinom koja je u ruševinama je duboko emotivan. 

Njihov osamnaestogodišnji sin Danijel želi da istraži zemlju i bolje se upozna sa svojim korenima. To će mu skrenuti misli sa opterećujuće želje njegovog oca da on preuzme porodični posao. Njega to uopšte ne zanima, njegova strast je fotografija. 

Dok šeta ulicama istančano oko koje posmatra stvarnost kroz objektiv beleži svakodnevne scene iz života. Želi da sazna kakav je Madrid kada mu spadnu kulise kojima trenutna vlast pokušava da svima zamaže oči. Preterana radoznalost stranca ne ostaje nezapažena. Vojnici Civilne garde mu oduzimaju film. 

Danijel u hotelu upoznaje mladu sobaricu Anu koja je zadužena za ispunjavanja svih izvoljevanja njegove porodice. Oni se zbližavaju i Ana, naučena da bude oprezna jer svaka suvišna reč njenu porodicu i nju može koštati glave, se ipak polako otvara prema Danijelu. Poverava mu svoje snove o odlasku iz zemlje, o begu u bolju budućnost negde drugde daleko od pritiska i neizvesnosti. Španija je zemlja puna unutrašnjih tajni nevidljivih onima koji nisu proživeli paklene godine sa ljudima kojima su strah i teror bili tmurna svakodnevnica. 

Ona zna da ovom ispovešću rizikuje posao, slobodu i sigurnost bližnjih, ali 

olakšanje koje oseća nakon što je konačno nekome rekla svoju istinu drži je u nadi da će se sve završiti kako treba. 

Osim smrti, svaki ishod je bolji od onog da u sopstvenoj zemlji živiš kao građanin drugog reda samo zato što si imao drugačije uverenje. 

Posted on April 30, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 65 „Pohvale“ – Rejčel Kask

Završni deo trilogije o spisateljici Fej, majci dvoje dece koja nakon razvoda pokušava da sakupi deliće svog života i nastavi dalje. U tome joj pomažu pisanje, briga o deci i razgovori sa poznatim i nepoznatim ljudima koje usput sreće. 

Uigravanje sa svakodnevicom koje je još uvek krhko, prekida poslovni put u Keln na književni festival. To je prilika za novi niz dijaloga koji će joj pomoći da bolje sagleda sebe. 

U hotelu, Fej se susreće sa svojim nemačkim izdavačem, kontraverznim čovekom u svetu izdavaštva koji je, imajući osobine dobrog trgovca i njuh za prodaju, uspeo da nakon bankrotiranja spase jednu od najstarijih i najuglednijih izdavačkih kuća u zemlji. 

Dok boravi na kelnskom festivalu Fej će upoznati i pričati sa različitim ljudima is sveta književnosti, kolegama i novinarima. Ono što joj se dešava poput odraza u ogledalu se reflektuje u njenim razgovorima sa njima. Promišljanja o životnom putu, sudbini, prolasku vremena, suprotstavljanje onoga što je prošlo onome što će se desiti i neizvesnost kao konstanta. 

Naravno, tu su i nedoumice o prirodi ljudskih odnosa i emocija. Položaj žene u modernom društvu nadovezuje se na raspravu o srednjoškolskoj nagradi koja se dodeljuje za postignute uspehe mladića i devojaka. Da li je ljudska delatnost podeljena na mušku i žensku? Odakle ta podela i koji su njeni kriterijumi? 

Zar nisu bitniji rezultati? 

U drugom delu knjige Fej je ponovo na putu, pozvana je u Lisabon na književnu konferenciju. Šta će tamo raditi? Isto što i u Kelnu, razgovarati sa ljudima. 

Nemojte da vas zavara ovaj nedostatak dešavanja u knjizi. To je samo čvrst temelj na kojem možete uživati u dinamici dijaloga koje savremeni pisci često prenebregavaju. 

Fej nam dalje otkriva unutrašnja dešavanja u izdavaštvu kao i politička talasanja u Evropi nakon Bregzita. Ko je tu zapravo najviše izgubio?

Poslednji razgovor kojim se zaključuje trilogija Fej vodi sa sinom. 

Da li je on i najbitniji u njenom spasavanju od zbunjenosti? 

Posted on April 30, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 64 – “Nađi me” Andre Asiman

Dugoočekivani nastavak bestselera Zovi me svojim imenom vraća nas sudbinama Elija i Olivera, nekih dve decenije kasnije. Iako razdvojeni, vreme nije uspelo da oslabi snažna osećanja koja gaje jedan prema drugom. 

Život je proticao nezaustavljivim tokom postavljajući pred njih prepreke i izazove koje će morati da prevaziđu kako bi došli do krajnjeg cilja, potpunog posvećivanja jednog drugom.

Prošlost, budućnost, kakve su to maske.

Elio je sada poznati pijanista koji nastupa svuda po svetu. Muzika je postala njegovo utočište i način komuniciranja sa Oliverom s kojim nije u kontaktu. Njegovi roditelji su se, nakon što je otišao na studije, razveli shvatajući da je on bio jedina spona koja ih je vezivala. Kuča na moru je opustela. Majka je oživela nekadašnju ljubav sa muškarcem kojeg je poznavala pre nego što se udala. Otac se za to vreme posvećuje poslu, drži predavanja, uma zaronjenog u knjige sve dok na jednom naizgled običnom putovanju vozom ne upozna Mirandu, devojku mnogo mlađu od sebe. Rađa se ljubav na prvi pogled i ona mu vraća veru da su čuda moguća. Čudo je i sin Oliver kojeg dobijaju kao plod te uzavrele strast koja ih je obuzela. 
Elio živi u Parizu i na crkvenom koncertu upoznaje starijeg gospodina koji u njemu budi koloplet osećanja koja su bila najbliže onome što je doživeo kada je prvi put ugledao Olivera. Mišel ima sina, Eliovog vršnjaka, koji ga je odbacio nakon što je saznao pravu istinu o ocu. Njegovoj generaciji je teško da shvati zašto bi čovek morao da skriva ono što jeste i da tu laž produbljuje time što će stvoriti novi život. Ne shvata da su slobode koje on uživa osvojene tek skoro. Veza Mišela i Elija je uzavrela i telesna, ljubavna onoliko koliko to dozvoljava Oliver čija senka je uvek prisutna. 

Oliver, čovek od krvi i mesa, je nezadovoljni sredovečni profesor čiji se jednogodišnji boravak u Njujorku i rad na doktoratu upravo završavaju. Na oproštajnoj zabavi shvata da ne može da se vrati ustaljenom bivstvovanju u Nju Hempširu pored supruge koja sve zna, ali se pravi da ne vidi u kakvoj žabokrečini im prolaze dani. Sinovi su porasli i otišli, a jedino što je izvesno pred njima je smrt. 

Oliver se odlučuje na očajnički korak. Pronaći Elija po svaku cenu.   

Posted on April 30, 2020 by

Categories kreativno čitanje

Kreativno čitanje 63 – „Voz M“ Peti Smit

Kada ste svestrani umetnik (pank-rok muzičarka, pesnikinja, spisateljica i fotografkinja) onda ispovedna proza o vašem sedenju i ispijanju kafe u omiljenom kafiću može biti sve samo ne uobičajena i dosadna. 
Pati uvek sedi na istom mestu. Ono za nju ima posebnu energiju i omogućava joj da se otisne u nelinearni svet misli, uspomena i opažanja svakodnevice. 

Na stolu pred njom je beležnica čije su nevine beline stranica spremne da prime bujicu rečenica za koje još uvek nije utvrđeno odakle dolaze.

Nije lako pisati ni o čemu, kaže Pati. 

A to ništa zapravo je sve. 

Čitaocima će se možda učiniti da ovde nema reda, ali njega uvek ima samo često ne razumemo njegova pravila. 

Ređaju se ispisi o snovima, detektivskim serijama, stalnim putovanjima, mačkama, kafi, onda opet još malo o kafi i ženi koja joj je sela na mesto, nestalim stvarima, sećanjima, izgubljenim tragovima i stvarima, zaboravljanju, grobljima, hotelima, fotografijama. 

Pati je skupila sve svoje krpice na jedno mesto. 

Izvrnula je utrobu snova i događaja koje pamti, periode melanholije i usamljenosti, nedostajanja bližnjih (supruga i brata), umetnosti i gubitaka i spojila ih u beleške o ljubavi, životu, uverenjima, stvaranju i umetnosti.

Obraćala se ona i velikim umovima koji su hodili zemljom pre nje, smatrajući ih bliskim kao da su u srodstvu. Bertold Breht, Silvija Plat, Artur Rembo, Frida Kalo, Nikola Tesla. Zahvalila  im se na svim odgovorima koje je dobila uranjajući u njihovo stvaralaštvo. 

Šine kojima ovaj voz ide nisu pravolinijske, put nije najbrži, ali je zato jedini moguć, a samim tim i najzanimljiviji. 

Pati ima neutoljivu želju da sve ono što čini njen život nekako obgrli i ugreje kaputom koji je jedan od mnogobrojnih stvari koje je tokom života i karijere izgubila. 

Kada je teško obrati se muzama i stvaranju. 

Koliko ste kafa popili s dosadnim ljudima? 

Budite pametni i sledeći put umesto njih pozovite Pati da vam se pridruži. 

Posted on April 30, 2020 by

Categories kreativno čitanje