Aleksandar Petrović



Bouvi


Bowie

Ljudi u pošti rojili su se kao u košnici. Iza jedinog otvorenog šaltera, trut je nezainteresovano ubacivao račune u mali štampač. Sprava je jednolično zujala, nesvesna protoka vremena, nepovratno izgubljenog na besmisleno čekanje. Radilice su se posakrivale po zagušljivim hodnicima. Iza zamagljenog stakla kancelarije, jedino se nazirala matica. Povremeno bi ustala, prošetala po prostoriji, pa se vratila do fotelje.

Nastavi čitanje...



Na pravom mestu, u pravo vreme


Bowie

Nebo nad Gradom bilo je svetloplavo, bez oblaka bremenitih neizgovorenim tajnama njegovih stanovnika. Danilo je išao ulicom Poslednje revolucije, povremeno upravljajući pogled naviše. Obično je šetao posle završenog posla. Po izlasku iz stana, noge su ga same vodile istom putanjom. Do Glavnog trga, preko mosta u Novi grad, nadesno Bulevarom mudrosti, nazad Milenijumskim mostom, pored džamije do Sahat kule.

Nastavi čitanje...



Smokve


Smokve

Pre tri godine sahranila sam muža. Četiri dana kasnije dva kratka zvona na ulaznim vratima prekinula su me u pokušaju da iz dnevne pređem u spavaću sobu i pozabavim se njegovim stvarima. Otvorila sam, misleći da je poštar doneo neki zakasneli telegram. Umesto njega, na pragu je stajala žena mojih godina, sitna, kratko podšišana. Osmehivala se, držeći po dve smokve u svakoj ruci. Nisam je ranije viđala u zgradi, a ni u komšiluku. Ušla je bez poziva, pričajući nekim meni nerazumljivim jezikom, bogatim samoglasnicima koji su čudno odzvanjali u stanu u kome je već predugo vladala tišina. Uputila se pravo ka kuhinji kao da odlično poznaje raspored prostorija u stanu. Sledila sam je. Stala je ispred sudopere i pod mlazom vode oprala voće. Iz prve ladice izvadila je nož, presekla zrele plodove na pola i stavila ih u tanjir. Pružila mi ih je, još uvek se smeškajući. Uzvratila sam joj osmeh i poslužila se. Jele smo u tišini. Od tada, svraćala je svakog jutra. Danas se nije pojavila. Sedela sam za trpezarijskim stolom dok se nije smrklo. Probala sam da pojedem ostatke jučerašnje smokve ali je imala drugačiji ukus. Nikada ih, zapravo, nisam ni volela. Ipak, osmeh je tu, za svaki slučaj.