Periskop 4 – SVEVIDLJIVI ČOVEK

Navukao sam se na tuđe živote. Zavisnost je počela neprimetno. Posle završetka pisanja romana, tražio sam nadahnuće. Trebalo je osloboditi um slika koje su ga opsedale poslednjih meseci. U poslednji čas. Pretile su da postanu neodvojivi deo sećanja. Svaki pisac zna koliko je to opasno. Kako bi mogao ponovo da piše, mora da se odvoji od prethodnog teksta i da ga zaboravi. Postane sopstveni čitalac. Onda je spreman za novu pustolovinu. Znao sam da nemam snage za neku veliku celinu, ali morao sam da ostanem u treningu. Priče su savršena vežba s malim težinama.

Đavola. Sve je bilo važnije. Divim se sam sebi koliko mogu da odugovlačim sa onim što mi je bitno. Probao sam sa zamislima pribeleženim po notesima. Nije pomoglo. Preturanje arhive novinskih članaka. Ništa. Nikako nisam mogao da se uvučem u vertikalu. Naprotiv, uživao sam u horizontali. Onda mi je pao napamet sinoćnji razgovor na prijateljičinom rođendanu.

Pročitaj više