PERISKOP 14: KAD NA VRBI RODI GROŽĐE…

Život mi se pretvorio u buket digitalnih aplikacija. Borio sam se protiv toga, ali IT stručnjaci kao da u dušu poznaju svaku moju potrebu. Skinuo sam aplikaciju za zahvalnost. Podseća te uveče da nabrojiš sve ono zbog čega možeš taj dan da nazoveš neponovljivim. Inače počinje nepodnošljivo da pišti i ne može da se isključi dok ne ukucaš nešto. Vremensku prognozu pratim po satima ni ne gledajući kroz prozor. Pre toga sam se bacio na sto jedan savet kako da postanete zavodnik i stigao do trideset sedmog. Nevoljno sam ostavio po strani blokčiće u koje sam sve zapisivao. Šarenija podloga za beleške i čitljiv ispis kao otkucan na pisaćoj mašini brzo su me osvojili. Današnja zaluđenost mi je pravljenje zbirke rogobatnih reči i izraza. Jalovost, neženstvo, porod, prvorotka, džangrizavost, šurnjaja, rodna gruda, dveri, odraditi, dođem ti dođeš mi, dijaspora, pastorče, samohran, firnajz, trange-frange, naše gore list, badža, uspijuša.

Pročitaj više

PERISKOP 6 – STAZA TRNJA ILI STAZA ORHIDEJA?

Ne želim da zaspim. Ako zatvorim oči, nedoumice koje me muče pretopiće se u košmare. Zurim kroz prozor, pozno je doba. Fiksiram pogledom svetlo u desnom uglu tržnog centra sa sve stadionom odozgo, koji liči na vanzemaljski matični brod. Pokušavam da saberem misli. Oglašava se ptica, moj vesnik proleća. Čujem je isključivo noću. Nikada je nisam video. Ne znam ni da li je velika ili mala, niti kakvo perje ima. Ipak, čim zima popusti, uvek je tu. Javlja se u tačnim vremenskim intervalima.

Pročitaj više

Periskop 5 – Na putu

Krajnje je vreme da kupim auto. Za razliku od nekih, volim da vozim. Ne smeta mi zbrka na ulicama. Odraz stanja u glavama na koja sam već navikao. Uvlačim se bez problema u svako, nekim čudom, prazno mesto za parking. Čak i na nizbrdici. To mi je poznat teren.

Pozajmljivanje kola od brata bio je mač s dve tupe oštrice. Zahtevalo je od mene da uživam u trenutku, znajući da je zadovoljstvo ograničeno. Loše se snalazim u takvim prilikama. Više sam čovek zasve ili ništa, čak i ako je ništa češći ishod. S druge strane, mašina je bila sportska, podatna, zavodljiva. Gradske ulice bile su joj tesne. A i meni.

Pročitaj više

Periskop 4 – SVEVIDLJIVI ČOVEK

Navukao sam se na tuđe živote. Zavisnost je počela neprimetno. Posle završetka pisanja romana, tražio sam nadahnuće. Trebalo je osloboditi um slika koje su ga opsedale poslednjih meseci. U poslednji čas. Pretile su da postanu neodvojivi deo sećanja. Svaki pisac zna koliko je to opasno. Kako bi mogao ponovo da piše, mora da se odvoji od prethodnog teksta i da ga zaboravi. Postane sopstveni čitalac. Onda je spreman za novu pustolovinu. Znao sam da nemam snage za neku veliku celinu, ali morao sam da ostanem u treningu. Priče su savršena vežba s malim težinama.

Đavola. Sve je bilo važnije. Divim se sam sebi koliko mogu da odugovlačim sa onim što mi je bitno. Probao sam sa zamislima pribeleženim po notesima. Nije pomoglo. Preturanje arhive novinskih članaka. Ništa. Nikako nisam mogao da se uvučem u vertikalu. Naprotiv, uživao sam u horizontali. Onda mi je pao napamet sinoćnji razgovor na prijateljičinom rođendanu.

Pročitaj više