Aleksandar Petrović


PRILIKA

1

Kao i uvek, ti odlaziš, ja ostajem.

Nismo kao drugi. Nikako suze, ni ono, stalno ću misliti na tebe, da, pisaću svaki dan, obećavam. Zajedno sami do sledeće prilike.

Ljubimo se. Otimaš mi se iz zagrljaja i bez osvrtanja nestaješ iza carinskog paravana. Mašem, iako me ne vidiš.

Otključavam vrata našeg stana, palim svetlo. Tvoje stvari, ostavljene kao taoci, razbacane po krevetu.

Zatvaram se u kupatilo. Ulazim pod tuš. Voda jednolično teče.

Želim da ostanem nepomičan.

Do sledeće prilike.

One thought on “PRILIKA

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *