Kurs je pre svega zamišljen da vas oformi kao pisce i da vam objasni ne samo kako da napišete knjigu, već i da je prodate i zaradite od pisanja u Srbiji. Cilj kursa je takođe i da saznate kako teče kreativnost, da vas ohrabri da pišete i da vam omogući da uživajte u procesu stvaranja.
Dva predavača su tu da se pisanje sagleda iz različitih uglova: o pisanju govori pisac Aleksandar Petrović sa višegodišnjim iskustvom u pisanju romana i kratkih priča, kao i blogerka Ana Gord koja će vam otkriti praktične savete za pisanje, objavljivanje i prodavanje knjige. Ime kursa A+ (osim simboličkog duplog A), označava i vrednost koji svaki polaznik dobija: sticanje znanja i njegovu primenu.
(Znači prva četiri ponedeljka od 1. oktobra od 18-20h)
(Znači prva četiri utorka od 2. oktobra od 18-20h)
Impact Hub u Beogradu, Makedonska 21.
Savetujemo da dođete 15 minuta pre početka svakog časa.
Za online kurs biće vam potrebna stabilna internet konekcija i Skype.
Savetujemo da budete pri kompjuteru 15 minuta pre početka svakog časa.
Kurs: prvi čas: upoznavanje i uvod u kreativno pisanje. Drugi, treći i četvrti čas: dvosatna radionica kreativnog pisanja i pojašnjenje oko objavljivanja i zarade od pisanja.
Online kurs: prvi čas: upoznavanje i uvod u kreativno pisanje online (biće vam potreban Skype). Drugi, treći i četvrti čas: nedeljni email zadaci i ocenjivanje radova od strane ostalih učesnika kursa i predavača.
Kurs: 100 EUR
Online kurs: 80 EUR
Broj mesta je ograničen! I za online kurs takođe.
Kaparisanje mesta iznosi 50% od cene.
Ovaj iznos je nepovratan osim ako učesnik ne otkaže 24h pre početka kursa. Iznos se takođe ne vraća ukoliko polaznik ne rešava nedeljne zadatke.
Da, ima i toga ? Svaki učesnik dobija knjigu ? A najbolji radovi će biti promovisani putem bloga i socijalnih mreža.
Ne možemo da otkrijemo baš sve ali recimo da ćete na kraju jednomesečnog kursa imati priliku da nastavite da pišete i napišete knjigu.
Blogerka koja već 4 godine vodi najpoznatiji blog za pisce na ovim prostorima i autorka nekoliko e-knjiga. Svi moji tekstovi na temu pisanja su na blogu www.anagord.com
Autor tri romana i dobitnik prve nagrade za dramsku minijaturu Radio Beograda 2017/2018.
Apsolutno da. Čak i ako nikada ništa niste napisali, ovaj kurs će vas „naterati“ da pišete.
Da. Kurs je namenjen polaznicima preko 18. godina starosti.
Apsolutno da. Čak i ako imate završene tekstove, ovaj kurs će vas naučiti kako da objavite i prodate svoju knjigu.
Na kursu ćete naučiti kako da napišete, objavite i prodate svoje delo. Ono što je najznačajnije jeste da dobijate znanje i iskustvo iz dva različita ugla: ostvarenog pisca i blogera koji se godinama bavi pisanjem i objavljivanjem.
Rezultat rada polaznica sa prošlog kursa jesu dva romana (jedan je već u štampi!) i par zbirki priča ?Možemo biti ponosni. Više detalja za koji dan ?
Ovaj kurs je namenjen svima koji žele da usavrše svoje pisanje i nauče kako da objave i prodaju svoju knjigu u Srbiji – dakle primenjivo znanje iz višegodišnjeg iskustva. Jedina stvar koju morate da radite ovde jeste da pišete. Ipak, ako mislite da ćete nakon ovog kursa preko noći postati pisac bestselera, morate biti svesni da nijedan roman nije nastao u roku jednog dana. Ali s vremenom i uz primenu veština koje ćete steći na ovom kursu, možete ubrzo postati pisac i imati u rukama svoj prvi bestseler.
Prijave i dodatne inofrmacije na:
kreativno.pisanje.kurs@gmail.com
Proleće je. Probudi se. Piši!
Kurs kreativnog pisanja A+
Kurs je pre svega zamišljen da vas oblikuje kao pisce i da vam objasni ne samo kako da napišete knjigu, već i kako da je prodate i zaradite od pisanja. Cilj kursa je takođe i da saznate tajne puteve spisateljskog nadahnuća, da vas ohrabri da pišete i omogući vam da uživate u stvaralačkom toku.
U korisne tajne kreativnog pisanja uputiće vas dva predavača koji će vam pomoći da pisanje sagledate iz više uglova. O pravilima kreativnog pisanja govoriće vam Aleksandar Petrović, pisac sa višegodišnjim iskustvom u pisanju romana i kratkih priča, kao i Ana Gord, blogerka koja će vam otkriti praktične savete za pisanje, objavljivanje i prodavanje knjige.
Ime kursa A+ (osim simboličkog duplog A), označava i vrednost koji svaki polaznik dobija: sticanje znanja i njegovu primenu.
Datumi održavanja kursa:
Kurs:
Ponedeljak 7/14/21/28 maj, u terminu od 18h-20h u Impact Hub u Beogradu, Makedonska 21.
Savetujemo da dođete 15 minuta pre početka svakog časa.
Online kurs:
Utorak 8/15/22/29 maj od 18-20h
Detalji kursa:
Kurs: Uvod u kreativno pisanje, Frajtagova piramida, osmišljavanje likova, pisanje dijaloga, rad na pričama i analiza napisanih priča. Upoznavanje sa načinima reklamiranja napisanog, digitalni marketing u službi promocije, društvene mreže i njihov značaj u približavanju pisca i čitalaca.
Online kurs: Isti je program, samo što će analiza i slanje radova biti preko imejla. Komuniciraćemo preko Skajpa.
Cena:
Kurs: 100 EUR
Online kurs: 80 EUR
Broj mesta je ograničen!
Rezervisanje mesta:
Kaparisanje mesta iznosi 50% od cene. Ovaj iznos je nepovratan osim ako učesnik ne otkaže 24h pre početka kursa.
Pokloni:
Da, ima i toga Svaki učesnik dobija knjigu. Najbolji radovi će biti promovisani putem bloga i socijalnih mreža.
Predavači:
Aleksandar Petrović
Autor tri romana i dobitnik prve nagrade za dramsku minijaturu Radio Beograda 2017/2018. Više o Aleksandru pročitajte klikom ovde
Ana Gord
Blogerka koja već 4 godine vodi najpoznatiji blog za pisce na ovim prostorima i autorka nekoliko e-knjiga. Više o meni pročitajte klikom ovde
Apsolutno da. Čak i ako nikada ništa niste napisali, ovaj kurs će vas naterati da pišete.
Apsolutno da. Čak i ako imate završene tekstove, ovaj kurs će vas naučiti kako da objavite i prodate svoju knjigu.
Da. Kurs je namenjen polaznicima preko 18. godina starosti.
Na kursu ćete naučiti kako da napišete, objavite i prodate svoje delo. Ono što je najznačajnije jeste da dobijate znanje i iskustvo iz dva različita ugla: ostvarenog pisca i blogera koji se godinama bavi pisanjem i objavljivanjem.
Ovaj kurs je namenjen svima koji žele da usavrše pisanje i nauče kako da objave i prodaju svoju knjigu u Srbiji – dakle primenljivo znanje stečeno višegodišnjim iskustvom. Ipak, ako mislite da ćete nakon ovog kursa preko noći postati pisac bestselera, morate biti svesni da nijedan roman nije nastao u roku jednog dana. Ali s vremenom i uz primenu veština koje ćete steći na ovom kursu, možete ubrzo postati pisac i imati u rukama svoj prvi bestseler.
Ukoliko imate bilo kakvih pitanja ili želite da se prijavite na kurs pišite na kreativno.pisanje.kurs@gmail.com
It happened three years ago, four days after my husband’s burial. Two short sounds of the doorbell caught me on my way to the bedroom, just as I wanted to deal with his stuff.
I opened the door, there stood a petite woman with short grey hair – smiling – two plums, one in each hand. She entered without an invitation, spoke a language I didn’t understand. It was rich in vowels that resonated awkwardly in the flat that had far too long been ruled by silence.
She headed towards the kitchen as if she knew the layout of my flat perfectly. I followed her. Standing in front of the sink, she washed the fruit under the tap. Then she pulled out a knife from the nearest drawer, cut the ripe fruit in half and put both halves on the plate.
Still smiling, she offered it to me. I smiled back and we ate in silence. We’ve done it every morning ever since.
Today, though, she didn’t come.
I sat at the kitchen table until it got dark outside. I tried to eat yesterday’s plum, but it tasted differently. I’d never really liked them.
Still, I’m smiling, just in case.
ČItanje priče “The Smile” uz propratni kratki film Stefana Momića u finalu takmičenja “Once Upon the Balkans” udruženja “The Balkan Writers Project”, 22. decembar 2017, kafe-galerija “Polet”
U zborniku “Putovanja nakraj noći” udruženja “Oksimoron” objavljena je i moja priča “Klikeri” (strana 108)
http://www.iza-ogledala.com/wp-content/files/PutovanjaNakrajNociA5.pdf
Razgovor vodila i sjajna pitanja postavljala Nada Petronijević
Verovatno ste čuli za žanr čiklit… Je l’? Ili niste? Definicija koju sam našao na netu glasi ovako: žanr popularne fikcije namenjene pre svega ženama, obuhvata knjige po principu Seks i grad, Dnevnik Bridžit Džouns itd… jasnije? Ja sam imao prilike da pročitam možda par takvih romana da bih shvatio da to nije za mene. Previše sladunjavo. Šta kažete, pa i kako bi bilo za mene kad je za žene :D… E kad sam završio sa čitanjem Aleksandrove knjige Kolaž za dvoje, pomislio sam ,,Ako za devojke postoji nešto što se zove čiklit žanr, onda bi ekvivalent tom žanru, ali za muškarce, bilo nešto čemu pripada ovaj roman’’. Tri reči: emotivno, zabavno i komično. Idealna kombinacija, zar ne? Čitajte nastavak prikaza i saznajte 
😉
Knjiga Kolaž za dvoje nas na jedan jako zanimljiv i originalan način upoznaje sa ljubavnom pričom glavnog junaka i njegove, tada već bivše devojke Tamare. Svako poglavlje ovog romana nosi naziv jednog beogradskog kafića u kome se protagonista sreće sa svojim prijateljima i poznanicima, pokušavajući da koliko toliko skrene misli sa raskida, ali ga jednostavno svaka tema započeta sa sagovornikom asocira i podseti na neke više ili manje drage trenutke iz te tragično prekinute veze.
Ne bih više otkrivao o radnji da ne bih pokvario užitak onima koji se odluče za čitanje, već ću vam odmah predstaviti karakteristike romana koje su se meni posebno dopale.
Originalnost na prvom mestu! Zaista sam oduševljen načinom na koji je autor jednu, takoreći uobičajnu ljubavnu priču nama predstavio na izuzetno kreativan način. Aleksandar ume tako slikovito da donese atmosferu iz situacije u knjizi da imate utisak kao da ste vi osoba koja sedi na trećoj stolici pored dva sagovornika, pijucka nes, sladi se tiramisuom i upija svaku reč razgovora između likova. Iako sam osoba koja nije u velikoj meri osetila duh naše prestonice, u nekim trenucima sam imao divan osećaj kao da sam redovni posetilac kafića koje nam autor predstavlja. Nije to u opisu enterijera, jer on je sveden na svega dve-tri rečenice, koliko da stvorimo u mislima neku prividnu sliku kako kafić izgleda. Više sam ja to osetio u dijalozima, pa čak i u opisu sporednih likova, njihovog ponašanja, oblačenja, stavova o životu, nekim postupcima.
Protagonista je izuzetno dopadljiva ličnost koju ćete sigurno zavoleti uprkos njegovim brojnim manama. On jeste pomalo lenj i neodgovoran, ali je njegov smisao za humor meni zamaskirao sve negativne strane. Slatko sam se nasmejao u nekoliko situacija u priči.
Kao pozitivne strane ću navesti, evo ovde sumirano, jako zanimljive dijaloge, odlični humoristički elementi, opsežan opis ličnosti protagoniste i sasvim dovoljan, ne preteran opis sporednih likova. Iako poglavlje nosi naziv određenog kafića, drago mi je što se Aleksandar nije puno zadržavao na opisu enterijera jer mislim da bi više od onoga što je on napisao samo skrenulo pažnju sa glavne poente priče i zamorilo čitaoca.
Mala kritika za zadnje poglavlje, ali, da naglasim, samo zbog malih varijacija u dinamici. Međutim, to mi nikako nije pokvarilo utisak jer me je upravo to poglavlje najviše raznežilo. Nisam očekivao onakav kraj priče, većina će se iznenaditi. 😉
Zaključak:
Ovo je knjiga koju ću sigurno preporučiti, pored ženskih, i svim muškim knjigoljupcima jer je prvi ljubavno-komični roman (ako ga tako mogu nazvati) iz domaće književnosti za koji sam siguran da će zadovoljiti ukuse oba pola. Nisam pristalica deljenja knjiga na muške i ženske međutim, kao što rekoh u uvodu, ako ima čiklita za devojke, onda je ovo za nas muške 
😀 Zahvalio bih mojoj dragoj prijateljici Bibliotekarki na preporuci i ostaje mi da se nadam da će Aleksandar napisati još koju knjigu iz ovog žanra. Treba nama više ovakvih romana u domaćoj beletristici.Jest da ima stotinak strana, al’ ne kažu džabe ,,kratko ali slatko’’
Autor: Marko Jovanović
Foto: Marko Jovanović
Izvor: https://www.facebook.com/booksforsoul92/posts/214922609004080:0
Zastanem nasred ulice, duboko udahnem, zadržim dah i uronim u sebe. Ovlaš dotaknem dno, uplašim se da neću moći nazad, hitam ka površini dok je još vidim.
U plićaku je toplo, sigurno, a tu su i ljudi. Pažljivo ih posmatram. Pitam se ima li više onih koji pričaju sami sa sobom ili ne mogu mirno da stoje u mestu.
Prvi govore glasno kad god im se prohte, kude sve i svakoga, ispovedaju svoju priču onima koji hoće ili su primorani da je čuju. Slušalice su jedina pouzdana zaštita, mada ne uvek delotvorna.
Drugi na mene prenose nemir. Cupkaju, špartaju od jednog do drugog kraja autobuske stanice, drmaju nogom dok sede, vraćaju stalno isti pramen na mesto i onda opet krenu gore-dole.
Kada vidim kakve bure vladaju njima, moja zaleđena voda dođe kao plava laguna.
I ceo taj igrokaz dešava se na putu do najbliže piljarnice nekoliko stotina metara udaljene od mog stana.
Nisu blizina i pospešivanje prodaje malih trgovina razlog odanosti mesnoj prodavnici. Ispred nje, poput totema, dane provodi moj lajfkouč. Obično je pijan ili u nirvani, ili oboje. Da li će me počastiti nekom rečenicom, o kojoj posle danima razmišljam, zavisi od položaja zvezda, njegove dobre volje i broja oslobođenih pivskih boca.
Zapravo, nema pravila, ishod susreta je neisvestan. Uvek sam se pitao kuda ide njegov um onih dana kada samo ćuti i zuri u nebo. Dok stoji ispred radnje pomaže se štakama. Drvene su, ofucanih delova na koje se oslanjaju. Odbija da mu se kupe nove, iako su se komšije-klijenti ponudili da mu ih nabave. Deo su šamanskog obreda.
Prilazim, pokušavam da utvrdim u kakvom je stanju. Važno mi je to što će mi možda reći. Na raskršću sam i moram da donesem važnu odluku – gde konačno da napravim taj presek koji toliko dugo odlažem. Uopšte ne mora da bude zlatan.
Na kućištu rashladnog uređaja pored kojeg stoji, tri polulitarske konzerve piva. Danas je nekome očigledno isto bila frka pa je odlučio da pogura sudbinu. Mene malčice grize savest, pospešujem čovekovu muku umesto da pomognem, ali moram da priznam, u krajnjoj nuždi pristupam istoj taktici.
Učitelj me posmatra vodnjikavim očima, ćuti. Prolazim pored njega iščekujući bilo kakav znak.
Tek kada sam gurnuo staklena vrata, začuh mrmljanje:
Odavno pogrešna staza s koje nema izlaza, bez jaza.
Tonem duboko. Osećam hladne mehuriće u ustima.
Cupkao bih, vikao na sav glas, samo da na vreme ugledam krug za izranjanje na zamrznutoj površini.
Ulazim u prodavnicu.
U korpu prvo stavljam plastičnu bocu dvolitarskog piva.
Već dve pesme pratim beli punto koji mi je presekao put. Na zadnjem delu pričvršćen mu je digitalni semafor na kojem minuti teku unazad. Cifre su velike, crvene, opčinjavajuće. Ako za pola sata pica ne bude isporučena, dostavljaču se odbija od plate.
Zato juri, pretiče, bezuspešno se nadmeće s večnošću.
U trećoj koloni, brojke su neuhvatljive, slivaju se u znak beskonačnosti. Usporavam. Vremensko rasipništvo u meni izaziva nelagodnost. Ratosiljavamo ga se olako, ne znajući koliko ga još imamo na računu.
Muzika pomaže da se prisetim svrhe. Ona jedina ostaje posle svega. I večna tišina ima odabranu melodiju. Prvi taktovi Enjoy the Silence ispunjavaju unutrašnjost automobila. Produžena remiks verzija. Baš kao i moj život.
Lupkam prstima po volanu.
Prevariti neprevarljivo. Zar smo stvarno toliko glupi? Dobro isplanirati. Menadžerisati sate i ljude. Kalendari, rokovnici, zakazivači. Prazni listovi slute na pogubno razmišljanje, postavljaju pitanja bez tačnog odgovora.
Kola ispred mene iznenada zakoče. U poslednjem trenutku pritiskam srednju papučicu. Saobraćajna reka, naišavši na prepreku, trubi i zaobilazi.
Displej se na trenutak zatamni, a onda brojke pomahnitaju.
Zaustavljaju su se na ispisu 2063.
Vrata sa suvozačeve strane se otvaraju. Iz vozila izlazi devojka u crvenom kaputu. Držeći se za vrata, iz tašne vadi smotuljak i pruža ga mladiću. Pogledi su nam nakratko zaigrali tango, ali je strah u njenim očima napravio pogrešan korak. Okrenula je glavu, zakoračila na trotoar i žurno se udaljila.
Semafor nastavlja gde je stao. Dvadeset tri minuta do kraja isporuke.
Zaškripaše gume.
Brzo sam nagazio gas, ne obazirući se na treći treptaj žutog svetla. Radoznalost je neumoljiva.
Šta je značio onaj broj? Kome je bio upućen? Kako ga pročitati? S leva nadesno ili obrnuto? Numerološki, sabrati cifre, pogledati u tarot, Kabalu, Bibliju?
Okončanje, prelazak, kruženje? Dobiti na vremenu, promeniti mu tok, izgubiti celinu iskustva.
Možda je, ipak, samo kratak spoj.
Iz mraka široke ulice sa drvoredom izranja uniformisano lice. Svetleća šargarepa blešti u sumraku koji počinje da se spušta. Policajac propušta dostavno vozilo i pokazuje mi da stanem.
Parkiram auto, isključujem motor i prebacujem se na muziku u glavi.
Smeškam se pre nego što dunem u aparat. Barem tu sam uvek na nuli.
Za večeru ću naručiti picu.
Možda je dobijem besplatno.
Design by ThemeShift.
