Koliko često razmišljate o pčelama? Sitne su, zujave, savršeno organizovane i često dosadne kada žele da se počaste vašom slatkom hranom. Ne volite njihove žaoke, ali med obožavate. Sad zamislite da one polako izumru. Život nije stao, ali vrlo brzo će se promeniti na način na koji ne možete ni da pretpostavite.

Maja Lunde nam kroz priče o tri generacije pčelara prikazuje prošlost, sadašnjost i budućnost naše civilizacije.

1851 godina, Engleska. Vilijam je biolog i čuvar semena u viktorijansko doba čija je opsesija da osmisli savršenu košnicu u kojoj će moći da posmatra život pčela i koja će ga proslaviti, a takođe osigurati budućnost njegove porodice. Glava mu je puna ideja i jedino što je potrebno je da onu najbolju sprovede do kraja. Ali u tome i jeste muka. Koja od njih je ona koja će ga lansirati u istoriju? Pored istraživanja okupiran je i sinom Edmundom koji ga neprestano ignoriše. 

2007 godina, Džordžija, SAD. Džordž potiče iz pčelarske porodice koja se bavila organskom proizvodnjom meda. On brigu o košnicama i njenim stanovnicima shvata vrlo ozbiljno i bori se sa pritiscima koje nameće savremeni način poljoprivrede koji filozofiju slušanja prirode i poštovanja njenih zakona gura u stranu kako bi ostvario veći profit. Džordž takođe pokušava da sina koji želi da postane pisac zainteresuje za porodično nasleđe i probudi u njemu ljubav prema pčelama.

2089 Kina. Pčele su izumrle. Tao i njen suprug ih zamenjuju polenom ručno oprašujući voće kako bi osigurali ne samo svoj opstanak nego i budućih generacija koje ne poznaju nekadašnji način života. Deca se ne obrazuju nego veoma rano počinju da rade. U retkim trenucima slobodnog vremena Tao pokušava da nauči sina onome što zna. Kada jednog dana porodica ode na izlet i njen sin se onesvesti, a zatim tajanstveno nestane Tao će ostaviti sve (muža) i krenuće u potragu za detetom. 

Tokom njenog putovanja videćemo sliku sveta koja nije nimalo ružičasta. 

Ali je tiha, bez zujanja. 

Jednom, ne tako davno, u malom švajcarskom selu, koje je u prolazu posetio i veliki Gete, svi su želeli da budu pisci. Potreba se javila potpuno neočekivano, negde baš kada i epidemija lisičijeg besnila. Svinjar je postao strastveni pesnik, bakalin je autor naučnofantastične trilogije, a bivši ministar je uveren kako je s nekoliko tomova svojih memoara obogatio literarni svet. Ipak, glavni problem, kao što je i inače slučaj u književnom svetu, je što niko od njih nije objavljen. 

Otac Kornelijus, lokalni sveštenik, posmatra kako mu pastva tone u opasne vode samoljublja, zavisti i zanesenosti umetnošću pisanja koja što više dobija na kvantitetu postaje sve manje kvalitetna. Kako će se ta dihotomija okončati? 

U mestašce stiže i tajanstveni izdavač iz Lucerna koji raspiruje stvaralačke sklonosti stanovnika nudeći da najbolje delo bude objavljeno. Osim knjige koju će moći da dodirnu i pročitaju, pobednik će dobiti i Geteovu nagradu. 

Nekadašnje komšije postaju ljuti književni suparnici. Pisanje nije laka rabota kao što su mislili u početku. Treba samo ispričati svoju priču. Ali baš tu nastaju problemi, koliko otkriti, kako zaplesti, kakvog junaka odabrati? I onda, kada konačno završiš moraš to ponovo da pročitaš, pa još jednom i još jednom, pritom vodeći računa da se ne odaš pošasti perfekcionizma. 

Ko će biti najbolji? 

Kornelijus pokušava da sačuva svoje zabludele ovčice, međutim to je jako teško kada su ljudi opsednuti đavolskom rabotom. 

Da li je izdavač sam Đavo koji se beskrajno zabavlja posmatrajući smrtnike koji se prepiru, takmiče i puhću od nemoći? Kao dodatak tu je i večito zabavna sumnja da li je ono što je napisano iole dobro.
Izdavač/Đavo zna da je pisanje najčistiji oblik mazohizma.

Vreme prolazi, besnilo ne jenjava, a proglašenje pobednika je sve bliže. 

Čak i seoska luda s nestrpljenjem očekuje da čuje kako će se takmičenje završiti. 

Da li njegova ilustrovana knjiga dečijih pesmica krije konačnu tajnu?  

Zaplet ovog satiričnog romana je jednostavan, putovanje i povratak. Sve ostalo, a pod time mislimo na sudbinu glavnog junaka, zamršeno je kao i sam život. 

1980 godine na istočnoj obali Južne Afrike mornari izvlače nepoznatog momka iz mora. On tvrdi da je kao dete otet. Narednik Arlou, zadužen za razvrstavanje ljudi po boji kože (a samim tim i određivanje njihove budućnosti), je u nedoumici. Mladić je neobično ćeljade, njegova put ne može se tako lako svrstati u poznate okvire. Beo je, ali nedovoljno, ponekad ružičast ili braonkast u zavisnosti od osvetljenja, a ponekad i crn. Čak ni uobičajeni test zabijanja olovke u kosu koja kod crnaca postaje deo frizure nisu urodili plodom. 

Arlou odlučuje da konačnu odluku donese tek kada mladić napuni osamnaest godina, a do tada pošto je siroče, nudi mu da radi za njega (sa tajnom zamisli da mu postane rob jer ovo je ipak Južna Afrika u jeku aparthejda). 

Daje mu ime Džimfiš jer se kao riba pojavio iz okeana.

Mladić je snalažljiv i brzo uči ponekad i prerano otkrivajući lepote sveta i tajnu prve ljubavi. Očaran je narednikovom ćerkom Lunamiel, a i ona njime. Zanesenost se prekida kada ih u voćnjaku zatiče njen otac koji Džimfišu preti smrću, mešanje rasa je svetogrđe pogotovu kada je u pitanju njegova ćerka. 

Bojeći se za život Džimfiš beži, svestan da nikada neće moći da zaboravi Lunamiel i miris njenog parfema u nozdrvama. Tako počinje njegovo putovanje, koje je kao i svaka odiseja put sazrevanja. Što više kilometara prelazi sve mu je jasnije da je svet nagnut iznad svoje mračne strane i da Južna Afrika nije nikakav izuzetak od tog pravila, naprotiv, poseban je jedino način na koji se tretiraju ljudi u njoj. 

Džimfiš se od Konga i Somalije, preko Černobila i bivše Jugoslavije susreće sa užasima na koje smo mi već navikli jer toliko neprestano slušamo o njima da smo otupeli za spoznavanje njihovih pravih razmera. 

Džimfiš nas još jednom podseća koliko je krhak život kada se pred kapijama naše sigurnosti skupe varvari.  

Za Ester Nilson ljubav je slepa, gluva i očigledno ne previše mudra s obzirom na to da samo pet godina nakon neuspele veze sa starijim muškarcem uleće u ljubavnu romansu sa Ulofom Stenom, oženjenim glumcem. 

Možda je to samo neobična profesionalna deformacija, Ester je pesnikinja i vrlo dobro zna da se samo o nesrećnim ljubavima mogu sastaviti nezaboravni stihovi. Ili je, sa druge strane, poverovala u realnost koju nude ljubavni romani sa srećnim završetkom u kojima prava ljubav pobeđuje sve prepreke. Čak i kada je nauštrb sreće druge žene. Dobro, toga nema u knjigama, ali možda će to njoj poći za rukom pa će moći da piše o svom iskustvu.  

Ulof je od početka stavio sve karte na sto. Za njega je taj odnos dobrodošla razbibriga koja mu miluje ego koji pod teretom nadolazećih godina traži da bude primećen. 

Naravno, nema nameru da napusti suprugu. Zašto bi, voli je i imaju lep zajednički život. 

Ester sebe ne vidi kao ljubavnicu, mada je svesna da se mora zadovoljiti mrvicama dobijen u trenucima uglavljenim između Ulofovih proba, intervjua i porodičnih obaveza. 

Ona veruje da će se situacija promeniti. Spisateljica u njoj u stanju je da smisli mnoštvo mogućih ishoda koji se završavaju njenim hepiendom. Zaslepljena željom da ovaj put konačno uspe uspe da prigrabi ljubav, prenebregava činjenicu da književnost ima svoja pravila koja stvarni život ne mora da poštuje.  

Leta joj najteže padaju, Ulof je tada sa porodicom na odmoru. Za nju pored mora nema mesta, barem ne sa njim. 

Jesen je njihovo godišnje doba čiju melanholiju uspeva da prebrodi zahvaljujući tome što joj se Ulof tada vraća kao i nada da će konačno promeniti mišljenje. 

Kako bi opravdala svoje postupke Ester je u stanju da smisli potpuno novi konstrukt o prirodi ljubavnog trougla i uloga u njemu, bez obzira na što Ulof tu gimnastiku među njima nikada nije ni nazvao vezom. 

Da li će Ester konačno progledati?

Kada pisac piše samo jednu priču godišnje (kao što to radi Ted Čang) njegov opus neće biti obiman ali će biti majstorski. Vrlo je hrabro uložiti sav svoj napor, trud, umeće i nadahnuće u pripovest koju čitalac može da pročita za manje od sat vremena, a vi ste u to uložili čitavu godinu. S druge strane, ako ste dobri i verujete u sebe, to znači da čitaocu pružate da uživa u remek delu, zvonkim, izbrušenim rečenicama i svetovima koji mu proširuje um ograničen svakodnevnim sužavanjima.

Ovo je zbirka od devet priča, devet različitih stvarnosti ponekad tako bliskih ovoj našoj, a katkad neprepoznavajuće drugačijih koje vode čitaoca u kosmose gde nije dovoljno samo da razgledate unaokolo kako biste sagledali sve što oni nude, neophodno je da duboko zaronite u njih, u najsloženija moralna i filozofska pitanja koje dešavanja u njima postavljaju i predstavljaju. 

Iznenadićete se idejama koje Čang spaja u jednu celinu i pitaćete se kako li mu to samo palo na pamet. Uznemiriće vas i uzbuditi, a sigurno nećete ostati ravnodušni. 

Putovanje kroz vreme u stilu priča iz hiljadu i jedne noći. Prošlost ne možete promeniti bez obzira na sve ali se možete poigrati njome. 

Filozofska introspekcija na temu svemira koji nas okružuje. Šta je smisao života i šta je to što nas čini ljudima? Dišite punim plućima pa ih zamenite. 

Budite pažljivi kada koristite Predskazivače, znamo da znate kako se koriste, ali svejedno vodite računa jer znate šta se može desiti ako pogrešite i vaš odgovor kasni duže nego što sme. Slobodna volja ionako ne postoji. 

Kada i kako će ljudi i veštačka inteligencija usaglasiti svoja postojanja i početi da uspostavljaju kontakte? 

Istina je sve samo ne jedinstvena pogotovo kada je isprevrćemo i posmatramo iz ugla uspomena (pravih i izmišljenih) ili reči (pisanih ili izgovorenih).

Ljudi su napravili instrument koji služi kao veliko uvo za slušanje svemira, prenebregavajući bića s kojima mogu da komuniciraju i na zemlji. Šta nas papagaji mogu naučiti?

Kako uhvatiti serijskog ubicu u vremenu u kojem ovaj pojam još uvek nije ni definisan, a ljudi žive u uverenju da se ubica rađa, a ne postaje pod uticajem spoljašnjih uslova? 

1896 godine ulice Njujorka opasne su za svakoga, ali ponajviše za tinejdžere koji su primorani da rade kao muške prostitutke. Oni su meta surovog ubice koji nakon izvršenog svirepog zločina ostavlja njihova unakažena tela po celoj Velikoj jabuci. Iako su žrtve deca javnost je podeljena, da li su kažnjeni zbog toga što rade ili izazivaju posebnu vrstu poriva u zločincu koji želi da ih istrebi, dileme su koje ih muče dok razgovaraju uz kafu ili večeru. Doba je u kojem je previše siromašnih mladića, dece doseljenika ili nesnađenih porodica koji iz očaja i gladi počinju da prodaju svoja tela. Ako se ubica ne zaustavi njegov krvavi pohod može da traje unedogled. 

Novopostavljeni upravnik policije Teodor Ruzvelt odgovorno shvata svoj posao, pogotovu što tek treba da se dokaže da je dostojan mesta na koje je postavljen. Kada se pojavi telo dečaka na mostu Vilijamsburg u Bruklinu, on angažuje prijatelja alijenistu (psihologa) doktora Lasla Krajzlera da mu pomogne u rešavanju slučaja. Ovo je očajnička i krajnje neobična mera kakvu zahtevaju ovakve zamršene situacije, pogotovo kada većina tadašnjih policajaca nisu ništa drugo nego kriminalci sa značkom, više zainteresovani kako da zarade od mita nego za sudbine tamo nekih ubijenih seka-persi koje ni ne zaslužuju bolje. 

Doktor Krajzler udružiće se u prikupljanju dokaza sa Džonom Murom, novinarom, koji će mu pomoći da istraže i sastave psihološki profil ubice što je do tada bilo potpuno nepoznato kao deo metoda policijske istrage. Podsmeh i prepreke na koje će naići deo su vatrenog krštenja koji svaki pionirski rad mora da prođe kako bi na kraju bio i zvanično prihvaćen. 

Njima je jasan cilj i oni su usredsređeni na njega. Što više istražuju pred njima se otvara sve više pitanja koja zahtevaju da se na njih što pre odgovori. 

To njihovo prilagođavanje ubica će iskoristiti da nastavi sa zločinima.

Da li će im se i kada putevi ukrstiti?   

Iako je tačno da svaka životna priča krije roman u sebi, mnoge od njih ostanu neispričane ili u rukama neveštih pisaca postanu tek blede senke onoga što se dogodilo. David Grosman, srećom nije od takvih literata. Njegova pripovest o Evi Panić – Nahir, hrabroj ženi koja se u vreme Titove Jugoslavije suprotstavila režimu i odbila da potpiše dokument u kojem se izjavljuje kako je njen muž Miloš (koji je izvršio samoubistvo) izdajica i komunista, uzbudljiv je prikaz jednog, samo naizgled idiličnog, vremena. 

Eva (u knjizi se junakinja simbolično zove Vera) je znala koja je kazna za neposlušnost. Tri godine na krševitom Golom otoku čije se stene presijavaju na suncu koje nemilosrdno prži dok se osuđenici bore za opstanak u neljudskim uslovima. Pored mučenja tela više je bolelo nepoverenje i stalni oprez da vas neko pogrešno ne čuje i prijavi ne bi li dobio cigaru ili neku drugu sitnu nagradu. 

Nakon pretrpljenih muka Vera odlazi u Izrael gde će dugi niz godina živeti u kibucu. Sva ta silna nesreća koja se navalila na njen život i koju je ona stoički podnela ostavila je posledice na njenu porodicu. 

Iskoristivši proslavu svog devedesetog rođendana kao povod Vera okuplja porodicu u nadi da će joj ovaj poslednji pokušaj ujedinjenja i pomirenja doneti smirenje pre nego što umre. Njena ćerka Nina prepustila je drugima da brinu o njenoj ćerki Gili dok je sama pokušavala da stalnim putovanjima nekako savlada unutrašnji nemir. Ponašala se onako kako je naučila od Vere koja je takođe bila emocionalno distancirana od nje. Ipak, konačno shvativši da je sve to samo beg od najskrovitijeg dela sebe, ona dolazi na proslavu i koristi priliku da svima saopšti da je teško bolesna i da konačno mora da se suoči sa sobom. 

Vera predlaže da otputuju u zemlju iz koje su pobegli i posete Goli otok, mesto koje je bezuspešno pokušavala da zaboravi. 

Tri žene različitih generacija kreću na putovanje koje će ih promeniti i pred svaku od njih postaviti ogledalo istine pred kojem će morati da odgovaraju sebi i drugima, kako bi na kraju pročišćene konačno mogle ponovo da se zavole. 

Kada sudbonosnom greškom slučajno otkrijete nepoznati kontinent umesto da pronađete prečicu do blaga Indije, ako ste preduzimljiv trgovac dragocenim metalima i luksuznom robom, kao što je to bio Kristofor Kolumbo, daćete sve da od sebe da maksimalno iskoristite priliku koja je pred vama. Pogotovu ako vam je blagoslov i novac za putovanje dao kraljevski par Izabela I od Kastilje i Fernando II od Aragona. 

Finansijeri očekuju rezultate i umnožavanje uložene sume. 

Osobina dobrog preduzetnika, pa makar to bila i 1492 je da se snalazi u neočekivanoj poslovnoj situaciji. Zapravo, to je ono što ih pokreće, prevazilaženje izazova sopstvenim naporima i upravljanje drugima, u ovom slučaju mahom besposlenim kriminalcima i oportunistima koje nisu imali pojma ko im je budući kapetan. 

Karavele kojima je upravljao skrenule su sa pravog kursa i dospele do obale Ovozemaljskog raja kako ih je snalažljivi kapetan nazvao. Znao je da dobra priča prodaje sve pa je logično bilo da neispitane obale tropskog zaliva proglasi Edenom. Tu je lako mogao da pusti mašti na volju i pripovestima zavede pohlepne i radoznale umove svojih poslodavaca. 

Za njega je to bio novoproglašeni raj, a za starosedeoce otvaranje vratnica Pakla i kraj sveta koji su do tada poznavali. Njima nije bio potreban neki novi bog niti stranci da ih nauče kako da žive. Tradicija Maja i Asteka bila je nepojmljiva bezobzirnim došljacima koji su došli da im nametnu svoju volju i viđenje sveta.   

Tako je počelo doba konkvistadora i brutalnih španskih osvajanja. Uništen je jedan raj da bi nastao drugi za one jače koji misle da je jedino njihov način življenja ispravan i da je samo njihov bog svemoguć. 

Zvuči vam poznato? Osvrnite se oko sebe. Osvajanje, pljačka i genocid postali su modus operandi brzog bogaćenja na tuđ račun. 

Kolumbo je sa svojim ljudima, sada već iskusnim kolonizatorima, četiri puta odlazio u Novi svet proširujući granice Španije nauštrb svega što je zatekao u raju koji je izmislio, uvek se vraćajući sa novim izmišljenim pripovestima o kojima je pričao kao da su stvarne. 

Kroz neobično tkanje ovog romana sastavljenog od pisama, ispovesti, lirskih pasaža seksualnog naboja umetnutog između redova libreta opere Don Đovani, prikaza slučaja Frojdove pacijentkinje Ane G, snova i svedočenja o holokaustu izranja priča koja postavlja suštinska pitanja o postojanju čoveka. Šta je zlo, odakle ono dolazi, da li smo spremni da se suočimo s njim? Postoji li ista količina dobra i u čemu je zapravo smisao svega? 

Osnovni ljudski porivi, energije Erosa i Tanatosa stoje rame uz rame i prate svakog od nas spremni da se isprepliću u nepredvidljivim okolnostima ili da prepuste jedan drugom primat kada je to potrebno. 

Ana G, pati od bolova u levoj dojci i jajniku koji nisu organskog porekla. Ona u razgovoru sa Frojdom otkriva velove svoje prošlosti koje pokušavaju zajedno da protumače. Moć psihoanalize krije se u iskrenosti pacijenta jer svako prećutkivanje može prouzrokovati pogrešno tumačenje. Seksualnost Ane G. izbija u prvi plan sa mnoštvom erotskih fantazija (koje čak uključuju i Frojdovog sina) koje se dešavaju u tajanstvenom belom hotelu u planinama koji je višestruki simbol vešto ponavljan i osvetljen na drugačiji način u svakom od poglavlja romana. 

Brak Aninih roditelja bilo je hladno preduzeće koje je za cilj imalo da na okupu drži dvoje potpunih stranaca. Otac je radio i nije mario za Anu (za njenog brata jeste), a majka je imala ljubavničku vezu sa tečom, mužem svoje sestre bliznakinje. 

Ana nikada nije uspela da se snađe u ljubavi. Frojd je imao svoje pretpostavke koje su varirale od njene pritajene homoseksualnosti do neuobičajenog  Elektrinog kompleksa. Naravno, psihologija ne može doneti krajnji sud, više je to uputstvo za delanje jer čovek i život sam mnogo su složeniji od teorija razvijenih poslednjih stotinjak godina postojanja čovečanstva. 

Anu će splet okolnosti i sudbina mediokritetske operske pevačice odvesti u Beč i nazad u Odesu, grad njenog detinjstva. Napraviće pun krug u kojem će na vrlo brutalan način, donoseći izbore pogubne za sebe, ali jedine koje pred kojima ne bi crvenela, okončati život tamo gde ga je i započela. 

Ovo nije knjiga za uživanje nego za meditativno preispitivanje šta je zapravo čovekova suština. Šta je i koje su granice dopuštene seksualnosti? Da li ideja pomaganja ugroženima uvek u svojoj osnovi sadrži neku vrstu dobiti za pomagače, mnogo veće od one koju velikodušno nude drugima. 

Aleksander Laslo je humanitarni radnik, bivši bankar koji je iznutra upoznao kapitalistički poredak i pošto mu se nimalo nije dopao, napustio ga i prešao na drugu stranu. To se njegovim roditeljima, prebeglim iz Mađarske u Holandiju, nimalo nije dopalo. Za sina su želeli sigurnost koju sami nikada nisu iskusili.

On 1980 godine sa grupom humanitaraca odlazi u glađu razorenu Etiopiju kako bi pomogao u obnovi zemlje. Pokazaće se da je promena karijere bila pun pogodak jer Aleksander postaje izuzetno uspešan u svom poslu, uspostavlja kontakte sa mnogobrojnim političarima i ugled mu raste. Kao deo misije koju je sebi zacrtao u životu on svoj amsterdamski dom otvara za dvadesetoro etiopske dece kojima pruža priliku da se obrazuju i započnu život pun mogućnosti koje u domovini nikada ne bi dobili. 

Idila će trajati sve dok ga jedna od usvojenica ne optuži za zlostavljanje. Čim je vest objavljena, javnost je bez predočavanja dokaza već imala svoj sud koji je jedino zatvorska kazna mogla da zadovolji. 

Aurelija Lindeboum je holandska novinarka koja je pratila rad Aleksanderove ekipe u Etiopiji i koja je bila s njim u vezi sve dok nije pristigla optužba o silovanju usvojene dece. Ona je sada, deset godina kasnije, srećno udata, ima decu i radi kao urednica u popularnoj televizijskoj emisiji. Zbog prirode njenog posla ponovo stupaju u kontakt. Nakon obavljenog intervjua, Aleksander se pojavljuje pred njenim vratima sa predlogom da ona napiše njegovu biografiju u kojoj će ispričati svoju stranu priče i pokušati da objasni seksualnost na malo drugačiji način. Da li će Aurelija prihvatiti jedinstvenu ponudu i uspeti