Brza hrana

U budimpeštanskom restoranu brze hrane, blizu jednog od centralnih trgova, prisustvovao sam kratkoj priči. 

Da bih vam približio atmosferu koristiću sva čula kako to nalažu pravila pisanja. 

Mirisi prepečenog mesa i uzavrelog ulja mešaju se sa sterilnim sredstvom za brisanje podova. Neusklađeni glasovi, jezici i pištanje mašina koje obaveštavaju zaposlene da je hrana spremna za posluživanje. 

Veliki prostor koji je nekada pripadao raskošnoj zgradi čije je pročelje počelo da se ljuspa, puno je gladnih ljudi koji sede što mogu dalje jedni od drugih. 

Jedan od njih je i stariji gospodin nalik zaboravljenom Deda Mrazu. 

Sedi tiho, oslanjajući levu ruku na prazan sto pred sobom. Brada mu je neuredna, a oči promrzle. Greje se. Kroz đonove patika proviruju čarape. Pokušava da ostane budan, ali mu glava povremeno klone. 

Devojčica sa šibicama bila je najjezivija bajka mog detinjstva. 

Radnik obezbeđenja nevoljno prilazi starcu. Nešto mu govori jezikom koji me podseća na žuborenje potoka. Iako sve teče bez povišenih tonova, jasan je sled događaja koji bi trebalo da se odigra. 

U Mađarskoj beskućništvo je kažnjivo zakonom. Nakon tri opomene na ulici, sledi novčana kazna od nekoliko stotina evra. Ako nemate novca, možete je odraditi u nekom od radnih kampova, poput onih po svetskim zatvorima u kojima zatvorenici rade za velike kompanije kako bi isplatili državi boravak iza rešetaka. 

Uzroci života na ulici nisu bitni, vodi se računa samo o posledicama. 

Dedica klima glavom i pokušava da ustane. Obezbeđenje čeka. Prilazi im kratkokosi mladić u trenerci, s tetovažom orla ispod levog uha i nekim ornamentalnim crtežima na spoljnoj strani šaka. Na sto spušta dva hamburgera. Kratko razgovara sa uniformisanim licem, a zatim i sa starcem. Kratko se osmehne i vrati za sto gde ga čeka plavuša koja krvavocrvenim usnama pokušava da kroz slamčicu izvuče gusti šejk. 

Dekica odmotava lepinju umotanu u plastiku i drhtavim prstima otkida deo. U prvom trenutku jede pažljivo, uživa u trenutku čuvajući taj ukus za kasnije, a onda se predaje gladi i žvaće sve brže. 

Čistačica odlaže kofu i briska. Odlazi do kontejnera u koji se bacaju ostaci hrane, uzima sa njega poslužavnik koji neko nije ispraznio i donosi ga starcu. Pored nepojedenog pomfrita i nepopijenog gaziranog soka stavlja preostali hamburger, namigne i ode. 

Konačno se i ja bacam na brzi obrok pre nego što se ohladi i plastificira pitajući se koliko još opomena fore ima dekica predamnom. 

Počinje da pada sneg. 

Posted on January 14, 2020 by

Categories Priče