Upozorenje za sve one koji kojim slučajem nisu do sada čitali romane Kejt Morton: čim otvorite knjigu nećete moći da je pustite dok je ne dovršite, bez obzira na to što one nikada nisu ispod četiristo strana. Morton vas uvuče u priču i ne pušta. Njeni svetovi su u isto vreme stvarni i magični, prepliću se istorija i mašta, sva ona raskoš koja nedostaje mnogim savremenim romanima koji se svode na minimalističko pripovedanje.
Pratimo dve linije priče: prva nas vraća u Englesku devetnaestog veka, 1862 godina, Edvard Redklif, ugledni umetnik i vlasnik kuće Birčvud na obali Temze poziva grupu mladih slikara da mu se pridruže u jednomesečnom kreativnom odmoru na imanju, gde će moći da lenstvuju, druže se, ali i ako ih nadahnuće dodirne, slikaju u živopisnoj atmosferi velike kuće. Umesto toga boravak umetnika pretvorio se u tragediju, jedna žena je ubijena, a druga, Berdi Bel, časovničareva ćerka i inspiracija slikara nestaje, sumnja se, zajedno sa draguljem neprocenljive vrednosti. Edvardov život je uništen.
Vraćamo se u sadašnjost. Mlada londonska arhivarka Elodi Vinslou pronalazi kožnu torbu i u njoj fotografiju nepoznate žene u viktorijanskoj odeći i beležnicu sa skicama u kojoj se nalazi i crtež kuće na obali reke. Njoj se sve to čini neobično poznato i oseća povezanost sa gospođicom na slici.
Elodi je potpuno obuzeta svojim istraživanjem, misterijom i životom druge žene koji joj se čini mnogo zanimljivijim od njenog.
Ko je tajanstvena Berdi Bel i kako se ona našla u društvu slikara?
Luk između prošlosti i sadašnjosti je uspostavljen.
Tajna će se pred vama otkrivati deo po deo. Pričaće je razni likovi, ponekad samo tu da vam zagolicaju maštu i otvore nova vrata za koja niste ni znali da postoje.
I poslušajte savet onih koji su knjigu već pročitali – čitajte je polako, upijajte svaku pojedinost i uživajte u njoj dok je ne zaklopite.