IZRANJANJE

Zastanem nasred ulice, duboko udahnem, zadržim dah i uronim u sebe. Ovlaš dotaknem dno, uplašim se da neću moći nazad, hitam ka površini dok je još vidim.

U plićaku je toplo, sigurno, a tu su i ljudi. Pažljivo ih posmatram. Pitam se ima li više onih koji pričaju sami sa sobom ili ne mogu mirno da stoje u mestu.

Prvi govore glasno kad god im se prohte, kude sve i svakoga, ispovedaju svoju priču onima koji hoće ili su primorani da je čuju. Slušalice su jedina pouzdana zaštita, mada ne uvek delotvorna.

Drugi na mene prenose nemir. Cupkaju, špartaju od jednog do drugog kraja autobuske stanice, drmaju nogom dok sede, vraćaju stalno isti pramen na mesto i onda opet krenu gore-dole.

Kada vidim kakve bure vladaju njima, moja zaleđena voda dođe kao plava laguna.

I ceo taj igrokaz dešava se na putu do najbliže piljarnice nekoliko stotina metara udaljene od mog stana.

Pročitaj više

PISAC IZA OGLEDALA 2 – KAŠNJENJE

Silazim na jedanaesti sprat i pozivam lift. Mašinerija, inače vrlo glasna dok se kreće, ćuti.

Gledam na sat. Već je odavno trebalo da budem tamo gde nisam. U poslednje vreme to mi se sve češće dešava. Kao da vreme i ja tečemo različitim brzinama.

Za razliku od onih otmenih mašinerija s vratima od kovanog gvožđa i plišanim sedištem, naša šklopocija je čist soc-realizam. Pritom i hirovita. Zaglavljuje se kad joj se ćefne, obično noću i praznicima.

Na nekom od spratova iznad mene čuju se glasovi. Poznati scenario, bez obzira na vrstu cimerskih odnosa: jedan izađe, pozove lift i drži vrata dok drugi gasi svetla, uzima đubre i zaključava. Nije bitno ko još čeka na vertikali. Udaram pesnicom po matiranom staklu.

Lift ubrzo počinje da se spušta.

Pročitaj više

PERISKOP 15: BLISKI SUSRETI NEPOZNATE VRSTE

Verujem u placebo. Homeopatija, duhovnost, ljubav, psihoterapija, književnost. Prepustiću se bilo čemu što može da me popravi, a ne naruši prividnu ravnotežu. U poslednje vreme otupeo sam od betona. Nekoliko dana na selu trebalo bi da rastoči rutinu. Oduvek sam voleo Indijance, krajnje je vreme da počnem da se ponašam kao oni. Jedinstvo prirode i društva. To je njihov odgovor na život.

Po dolasku u prijateljevu vikendicu sve me je nerviralo. Prašina, žmirkajuća struja, zelenilo. Jedina pozitivna strana bila je što sam došao sâm. Ne bih podneo njegovo blebetanje. Osluškivanje tišine koja kao ogledalo prelama dušu usamljenički je posao. Pokušavao sam da ne mislim na televizijske serije. Svakodnevnica mi se toliko pretapala s njihovim zapletima da sam počeo da gubim dodir sa stvarnošću. Zato moram da budem sad i ovde. Da pronađem barem neku smernicu tanku kao vlat trave. O neophodnosti emotivnih zapetljancija nisam razmišljao. Suviše je to posla za malo gimnastike.

Pročitaj više

PERISKOP 14: KAD NA VRBI RODI GROŽĐE…

Život mi se pretvorio u buket digitalnih aplikacija. Borio sam se protiv toga, ali IT stručnjaci kao da u dušu poznaju svaku moju potrebu. Skinuo sam aplikaciju za zahvalnost. Podseća te uveče da nabrojiš sve ono zbog čega možeš taj dan da nazoveš neponovljivim. Inače počinje nepodnošljivo da pišti i ne može da se isključi dok ne ukucaš nešto. Vremensku prognozu pratim po satima ni ne gledajući kroz prozor. Pre toga sam se bacio na sto jedan savet kako da postanete zavodnik i stigao do trideset sedmog. Nevoljno sam ostavio po strani blokčiće u koje sam sve zapisivao. Šarenija podloga za beleške i čitljiv ispis kao otkucan na pisaćoj mašini brzo su me osvojili. Današnja zaluđenost mi je pravljenje zbirke rogobatnih reči i izraza. Jalovost, neženstvo, porod, prvorotka, džangrizavost, šurnjaja, rodna gruda, dveri, odraditi, dođem ti dođeš mi, dijaspora, pastorče, samohran, firnajz, trange-frange, naše gore list, badža, uspijuša.

Pročitaj više

PERISKOP 12: PROLEĆE SAMURAJA

Nisam lirski tip. Rimovanje mi para uši. Ritam koji teži skladu uvek mi zvuči nategnuto. Niko se tako ne izražava. Delovi pesme su kao kockice Lego. Dve-tri stope stanu u stih, dva-tri-četiri stiha u strofu. I ti sad piši. Da se razumemo, ne smetaju mi ograničenja. Naprotiv, moja kreativnost tada procveta. Kada stvarate izmišljeni svet, morate da mu odredite pravila postojanja. Što su određenija, to je uverljiviji. Ali ovo, juriti za nečim što se glasovno slaže sa onim prethodnim stvarno mi je previše truda. Misao se izmigolji. Danas svako piše pesme, čak i više nego romane. Ljubavni jadi lakše se podnose čim se stave na papir. U dahu između ručka i gledanja serije. Muške suze su još gorče. Mučno ih je čitati. Ipak, demokratska Mreža trpi što izdavač neće.

Pročitaj više

LAŽNI NEKO ILI PRAVI NIKO?

Imam novi hobi. Razbijanje predrasuda srednjom brzinom obrtaja. Tokom ove četiri decenije napakovalo ih se mnogo i bilo bi opasno za sistem da sve nestanu odjednom. Zato, polako, jedna po jedna. I tako, kao čovek od spiskova, sastavio sam jedan krcat sterotipima. Precrtavanje ostvarenog zadatka u meni izaziva orgazmičko zadovoljstvo. Nešto je dovršeno, može da zauzme mesto u prošlosti i tamo ostane. Za razliku od duhova opsena koji vitlaju tamo-vamo i umesto da se skrase, uznemiravaju me.

Pročitaj više

Intervju za portal “Black Sheep” na kojem vladaju umetnost, kultura i talentovani mladi autori.

Pre par godina su me Aleksandrove reči iz romana „Kolaž za dvoje“ lepo „prošetale“ kroz ljubavnu priču i pojedine kafiće u gradu. Neka mesta možete posetiti više puta, ali tek kad ih neko opiše u svom delu, taj već viđeni prostor dobije sasvim novu dimenziju i nove emocije.

Stomatolog i pisac. Iza sebe ima dva romana i brojne objavljene priče na portalima i zbornicima.

Želja mu je da se okuša kao DJ na pustom ostrvu. Traga za savršenim bedekerom koji će jednom i napisati – ovaj deo sam ukrala iz njegove biografije.

Kvalitetan sagovornik koji inspiriše i ima šta da kaže – ovakav utisak sam stekla nakon susreta sa Aleksandrom. Uživajte u ovonedeljnom intervjuu!

Ako nešto ne znaš, izmisliš pa zapišeš. Šta se krije u zapisanom?

Pročitaj više