Budite pažljivi kada se naginjete nad bunar, pogotovu ako ste dete, jer će ono što budete videli u njemu odrediti vašu sudbinu. To se dogodilo glavnoj junakinji romana Odustajanje.
Predvidljiv život u provincijskom gradiću sa roditeljima i mnogo starijim bratom podnošljivo teče sve dok majka ne umre i ostavi tri pogubljene duše da se dalje snalaze bez nje. Otac nastavlja po starom obilazeći kafane i susrećući se sa ženama koje lako pristaju na privide nežnosti.
Velika sličnost između njega i sina neminovno dovodi do sukoba u kojem otac završava – gde drugo nego – u bunaru. Te kobne večeri brat i sestra se zavetuju na tajni pakt da o tom događaju više nikada ne razgovaraju.
Iako zaštićena tišinom istina će ih proganjati godinama, čak i kada junakinja odraste i odseli se u veliki grad, čak i kada se posle mnogo vremena ponovo sretne sa bratom koji na kraju i sam strada, a ona ne odlazi u bolnicu da ga vidi, niti kada se uda za čoveka koji je obožava ili rodi ćerku.
Iz dubine bunara čuju su stenjanje, oseća se vlaga i zadah memle, a dno se ne vidi.
Taj osećaj jeze će je pratiti stalno i svuda. Radost će upoznati u povremenim provedricama, ali ne dovoljno čestim kako bi se navikla na njih. Jedino što želi je da bude u miru sa sobom. Vođena iskustvom i onim što joj se u različitim dobima (detinjstvo, mladost, zrelost) prikazivalo kao egzistencija pronalazi svoj način da to i ostvari – udaljavanjem od svega onoga što joj smeta da bude spokojna.
I nemojte da pomislite da su to laki izbori, o ne, ali su jedini mogući način borbe kako ne bi došlo do konačnog odustajanja.