Prva ljubav je kao drugo rođenje. Mirisi oko tebe dobijaju oblike, reči su različitog ukusa, postaješ privemeni sinesteta i ne možeš do kraja da pojmiš kakva ti je to bura zahvatila telo. Još ako, kao Elio, imaš sedamnaest godina i na letovanju si u Italiji, u porodičnoj vili iz sedamnaestog veka, okruženje za romansu ti je zagarantovano.
Misliš da će ti tri meseca raspusta proči uobičajno. Drugovi meštani s kojima nemaš mnogo toga zajedničkog osim toplih večeri, odlaska u diskoteku i prvih pijanstava. Imaš i devojku, vrlo promućurnu za svoje godine koja vidi da si se promenio od kada je u vilu tvojih roditelja na šest nedelja došao dvadesetčetvorogodišnji Oliver, prpošni Amerikanac, koji tvom ocu pomaže oko sređivanja spisa i ujedno piše doktorsku tezu.
Otac i majka su ti naravno intelektualci slobodnih shvatanja, zaneti pitanjima morala, lepote i smisla. Govore mnoge jezike i lepo se slažu u svom izmišljenom svetu. Oni ne primećuju da si postao drugačiji. Ili tu drugačijost pripisuju pubertetu i ne žele da se mešaju ostavljajući ti slobodu da odrastaš kako želiš.
Niko ni ne sumnja da je Oliver kriv za sve. Ti sigurno ne možeš da ga optužiš za bilo šta osim za to da je božanstven i da te podseća na kipove koje tvoj otac iskopava na arheološkim nalazištima koja spašava od zaborava.
Oliver je probudio žudnju koju nikada nisi osetio u toj meri. Graniči se s ludilom, a ti nemaš kome da se poveriš i proveriš da li je to normalno. Tvoja devojka intuitivno oseća da ćete u budućnosti biti samo drugovi i pušta te pokazujući ti put kojim se ređe ide.
Prepuštaš se oluji rizikujući da te uništi. Onaj koji je stariji i koji bi trebalo da bude razumniji takođe pušta da ga obuzme strast.
A vreme njegovog odlaska se bliži.