Kada vam, trideset godina nakon što ste kao devetogodišnjak pali na glavu i doživeli potres mozga i zaboravili sve što vam se do tog trenutka dogodilo, u istom danu umre majka i rodi se ćerka silom prilika shvatite šta je život. Potrebno je mnogo snage i umeća da se iz takve situacije izvuče maksimum. Uspomene vas vuku na jednu stranu, a nova sećanja koja želite da upamtite na drugu. I šta onda čovek, dizajner, muž, otac i sin Sava Nikolić može da uradi nego da se usredsredi na ono što mu je najdragocenije.
Rolerkoster emocija koje su ga izvozale u dvadeset četiri časa pokreće u njemu potrebu da se vrati u detinjstvo i priseti svega onoga što je posle pada zaboravio. U tome mu pomaže ćerkica čije odrastanje u Savinom umu pali davno ugašene lampice. Polako i strpljivo on uspeva da delić po delić, sastavi mozaik svog detinjstva. Nisu to baš sve lepe slike. Boravak u internatu, nevesele dečije igre u Njujorku, očeva pijanstva i svađe s majkom, nesuglasice sa bratom. Ipak, kakve god da su neophodne su da bi on uspeo da sagleda i shvati ko je Sava u ovom trenutku. Trenutku u kojem je vreme da oprosti sebi i drugima, odbaci ljutnju i ironiju. On je sad okrenut svojoj novoj porodici, supruzi i ćerki koje su mu najveća podrška za sve izazove, poslovne i privatne, koji mu dolaze u susret.
Sava u prvih devet godina ćerkinog odrastanja, potpomognut tananom vezom, kakva se uspostavlja samo između očeva i ćerki, uspeva da se priseti svega što je zaboravio.
U potrazi za izgubljenim vremenom Sava shvata da je baš takav krivudav put, njegov put i da je zadovoljan mestom do kojeg ga je doveo.
Odatle se, bez osvrtanja, može samo napred.