Kada pišete o ljubavi i ratu sve je dozvoljeno, čak i da po sopstvenom nahođenju rekonstruišete ljubavnu priču samo zato što je beleška o romansi između dve istorijske ličnosti ostavila utisak na pisca i uplela mu se u život.
Pošto su protagonisti ovog romana odavno mrtvi, autor je morao da zaroni u arhivu, novinske članke i prepisku kako bi stekao što realniju sliku o onom što će izmaštati. Una O’ Nil i Džerom Dejvid Selindžer upoznali su se (ili nisu) u poznatom njujorškom klubu Roda 1940 godine. Una i njene prijateljice, buduće dobrostojeće dame koje će se unosnom udajom/udajama popeti na društvenoj lestvici, večeri provode u zadimljenom prostoru silno želeći da nevinost svojih mladih godina zamene zrelošću žena koje muškarce vrte oko malog prsta.
Kada se prvi put sretnu, Una je petnaestogodišnjakinja, a Džerom je pet godina stariji. Iza uplašenih i zbunjenih pogleda još uvek se kriju deca. Una je neželjena ćerka poznatog dramaturga Judžina O’ Nila. Očeva nezainteresovanost probudiće kasnije u njoj želju za očinskom figurom, što u trenutku kada upoznaje Selindžera nije slučaj. On je smotani, lepo vaspitani dugajlija koji više od svega želi da postane pisac. Započinju platonsku vezu oklevajući da je pretvore u telesnost plašeći se mogućeg gubitka. Veridba je bila kupovina vremena za savladavanje straha od nerazumnosti života koji su oboje imali.
Drugi svetski rat njihovu vezu stavlja na led. Selindžer odlazi u vojsku. Sve vreme piše pisma i priče kako bi ostao normalan. Odlazi u Evropu, učestvuje u iskrcavanju u Normandiju, oslobađa Pariz i upoznaje Ernesta Hemingveja s kojim razmenjuje književna iskustva. Krvave borbe, surovi prizori i zlo kojima svakodnevno svedoči ostavljaju dubok trag na Džeromovu ličnost što će posledično dovesti i do njegove kasnije izolacije od sveta. Jedino u takvoj tišini je mogao da misli.
Saznanje da ga Una nije čekala i da se udala, za ni manje ni više nego najpoznatiju skitnicu nemog filma, nije mu pomoglo u oporavku. U pričama koje piše često se pojavljuju Čarli Čaplin i njegovi filmovi. Ipak, Selindžer uviđa da je Una srećna i da višedecenijska razlika u godinama između nje i Čaplina ne predstavlja problem nego prednost. Ona se pored njega oseća željeno i sigurno. Njihov brak je uzor holivudskim prevrtljivim zajednicama iz računa.
Una i Džerom srešće se (ili neće) još samo jedanput. Sada već u godinama pokušaće da stave tačku na ono što su nekada mislili da je ljubav, a zapravo su bila dva podeljena straha.
Una O’Nil imaće epizodnu, ali vrlo važnu ulogu i u Begbedeovom životu.
Srećom, njegova ljubavna priča imaće mnogo bolji, otvoreni, završetak.