Da li je prva ljubav koja ne liči na vatromet vredna truda ili moramo da osetimo baš sve ono što i ostali kako bismo zaista poverovali da smo zaljubljeni? Konel i Marijan odrastaju u zapadnoj Irskoj, idu u istu srednju školu i pripadaju različitim klasama. Marijan potiče iz bogate porodice, a Konelova majka je čistačica u njihovoj raskošnoj kući.
Na početku knjige, par je u završnoj godini srednje škole – Konel je popularni sportista, a Marijan društveni odmetnik. Blizu su iako se kreću u potpuno različitim krugovima. Kada Konel jednom prilikom dođe da pokupi majku nakon posla, prvi put zaista uspostavlja kontakt sa Marijan. Nema tu elektriciteta koji vam parališe telo, ali postoji nešto, nešto drugačije. Povezanost.
Marijan se u školi smeju iza leđa, uglavnom zato što nju nije briga šta drugi misle o njoj. Za razliku od nje Konelu je to jako važno. Kada njihova veza počne da se razvija i pretvori se u nešto fizičko, pa čak i emocionalno, oni to kriju, a u školi Konel se pretvara kao da Marijan ne postoji. Njena osećanja prema Konelu su toliko snažna (kao što to samo kod tinejdžera može biti) da dozvoljava da je potpuno poseduje. Kolin ne ume da objasni sebi šta oseća, osim što mu se sviđa to što ona ima visoko mišljenje o njemu. Međutim, i dalje zazire od toga šta bi njegovi vršnjaci mislili da znaju šta se događa. Ophodi se loše prema njoj i prekida vezu ostavljajući je da se nosi sa sopstvenim emocionalnim nevoljama.
Situacija se menja kada se godinu dana kasnije presele u Dablin na koledž. Marijan postaje deo društva koje ceni njenu pamet i inteligenciju, a ćutljivom Konelu je teško da se uklopi i pronađe prijatelje jer više nije popularan momak u srednjoj školi. Marijan je, s druge strane, pronašla sebe, uživa u dubokoumnim razgovorima o političkim i ekonomskim pitanjima i sada je ona predmet želje, a ne podsmeha. Ipak, bez obzira na novonastalu promenu, obnavljaju vezu, uživajući u onome što osećaju jedno prema drugom bez obzira na ponavljanje istih obrazaca koji su ih doveli do raskida.
Radnja romana dalje prati glavne junake tokom studiranja, periodičnog bivanja u vezi i raskida bilo da se radi samo o prijateljstvu ili nečem drugom kao i uspostavljanja neuspelih emocionalnih odnosa sa drugim ljudima. Međutim, krug se uvek vraća na početak i oni su ponovo ogoljeni (psihički i fizički) jedno pred drugim.
Marijanina sklonost ka samoništenju i Konelova nesposobnost da se izbori sa emocionalnim stresovima s kojima se suočava ostavljaju ih oboje nesigurnima u to kakav bi njihov odnos trebalo da bude i još važnije kakav bi mogao biti.