Maja Angelou je književna legenda, pesnikinja, romanopisac, dobitnica Nobelove nagrade i neumorni borac za ljudska prava, ali pre svega žena čiji je osmeh poezija za sebe. Pre nego što je postigla sve ono što je retko kojoj Afroamerikanki (a i bilo kojoj drugoj ženi) uspelo prošla je kroz mnogobrojna iskušenja kakva samo odrastanje različitih u sredini koja ih ne prihvata može da bude.
Ovo je priča upravo o tome i ne bi ni bila napisana da Maja nije odgovorila na izazov prijatelja Džemsa Boldvina da napiše knjigu o svom detinjstvu. Uradila je to na sebi svojstven način i autobiografiju pretvorila u roman.
Znam zašto ptica u kavezu peva je prvi od sedam nastavaka njene životne priče i dešava se u ruralnom Arkanzasu u kojem je za vreme Velike depresije provela burno detinjstvo došavši da nakon razvoda roditelja živi sa starijim bratom Bejlijem na imanju kod bake i ujaka. Iako su se posledice rasne segregacije još uvek osećale, Maja je u to vreme imala srećno detinjstvo. Baka i ujak bili su strogi i redovno išli u crkvu, Maja i Bejli su se oslanjali jedno na drugo i satima čitali sve što bi im došlo pod ruku i brzo napredovali u školi.
Kada je napunila osam godina, a njen brat devet, otac je došao po njih i odveo ih da žive sa majkom. To je bila potpuna drugačija sredina, rođaci u ovoj mulitrasnoj porodici imali su svetliju put i bili su deo nemačke zajednice u Sent Luisu. Izgledalo je kao da će ovde imati više prilike da napreduje međutim verenik njene majke ju se seksualno zlostavljao i ona se sa bratom vraća da živi sa bakom sve dok ne prevaziđu obrazovni sistem koji im je na jugu nudio izbor da postanu posluga ili berači pamuka. Ponovo se vraćaju majci koja sada živi u Kaliforniji.
Nova promena je puna uspona i padova, od suočavanja sa rasizmom koja je i dalje izražen, života u kolima na otpadu, vožnje tramvaja kao prva tamnoputa vozačica, ali i dp ponovnog zbližavanja sa oba roditelja.
Maja je uspela da prođe kroz traume koje su je ojačale (nije to bio lak put, nikako). Kako sama kaže pomagalo joj je to što je brinula za druge, borila se protiv nepravde i pisala.
Ova knjiga je nadahnuće u svetu sebičluka u kojem živimo.