Četrdesetogodišnja spisateljica, u ne baš srećnom braku opterećenom muževljevom kockarskom strašću, pokušava da uoči nekakav putokaz koji bi joj pomogao da nastavi život u kojem je trenutno zaglavljena. Dva mala sina o kojima mora da se brine, navikavanje (koje traje dugo) na život u Hamburgu i sećanja na rodni Cirih samo joj otežavaju priliku da sagleda sebe. Ona je takođe pozorišna rediteljka i glumica, ili je bila, sada više ni sama ne zna šta je, ni ko je. Toliko, da čak prihvata flert sedamnaestogodišnjeg učenika kojem predaje književnost. Granicu neće preći, ali ni sama ne zna da li je to pitanje vremena ili odluke.
Jedne usamljene večeri na pretraživaču Gugl ukuca ime svoje prve ljubavi. Ono što je otkrila duboko ju je potreslo. Petrus, muškarac kojeg je pre dvadeset godina ludo volela, se ubio. Da li je ona na bilo koji način doprinela tome, da ga nije nekako povredila, što je ostavilo posledice, a da to nije ni znala? Pisci o događajima najbolje razmišljaju kada pišu o njima.
Ona odlučuje da napiše priču o Petrusu i ostalim velikim ljubavima koje je imala u životu. Sledeći je bio njegov brat Andrej. Da li je to bila ona ubodna rana u dušu koja je preokrenula Petrusovu sudbinu ili je opet toliko sebična i daje sebi na značaju ne bi li zaboravila stanje u kojem se trenutno nalazi. U priči o ljubavima doći će red i na njenog muža, mada on nije poslednji na spisku od dvanaest apostola kako ih je nazvala. Peti je po redu i ona se pita da li bi možda bilo pametno da napiše njihovu priču koja ima srećan završetak i da onda samo ušeta u nju kada otvori vrata stana i ponaša se kao da je ona istinita.
Da li nam se ljubav prikazuje kao jedna velika i istinska ili ih može biti više u različitim obilicima?