Za Ester Nilson ljubav je slepa, gluva i očigledno ne previše mudra s obzirom na to da samo pet godina nakon neuspele veze sa starijim muškarcem uleće u ljubavnu romansu sa Ulofom Stenom, oženjenim glumcem.
Možda je to samo neobična profesionalna deformacija, Ester je pesnikinja i vrlo dobro zna da se samo o nesrećnim ljubavima mogu sastaviti nezaboravni stihovi. Ili je, sa druge strane, poverovala u realnost koju nude ljubavni romani sa srećnim završetkom u kojima prava ljubav pobeđuje sve prepreke. Čak i kada je nauštrb sreće druge žene. Dobro, toga nema u knjigama, ali možda će to njoj poći za rukom pa će moći da piše o svom iskustvu.
Ulof je od početka stavio sve karte na sto. Za njega je taj odnos dobrodošla razbibriga koja mu miluje ego koji pod teretom nadolazećih godina traži da bude primećen.
Naravno, nema nameru da napusti suprugu. Zašto bi, voli je i imaju lep zajednički život.
Ester sebe ne vidi kao ljubavnicu, mada je svesna da se mora zadovoljiti mrvicama dobijen u trenucima uglavljenim između Ulofovih proba, intervjua i porodičnih obaveza.
Ona veruje da će se situacija promeniti. Spisateljica u njoj u stanju je da smisli mnoštvo mogućih ishoda koji se završavaju njenim hepiendom. Zaslepljena željom da ovaj put konačno uspe uspe da prigrabi ljubav, prenebregava činjenicu da književnost ima svoja pravila koja stvarni život ne mora da poštuje.
Leta joj najteže padaju, Ulof je tada sa porodicom na odmoru. Za nju pored mora nema mesta, barem ne sa njim.
Jesen je njihovo godišnje doba čiju melanholiju uspeva da prebrodi zahvaljujući tome što joj se Ulof tada vraća kao i nada da će konačno promeniti mišljenje.
Kako bi opravdala svoje postupke Ester je u stanju da smisli potpuno novi konstrukt o prirodi ljubavnog trougla i uloga u njemu, bez obzira na što Ulof tu gimnastiku među njima nikada nije ni nazvao vezom.
Da li će Ester konačno progledati?