Kada upoznate Gregora Samsu nećete ostati ravnodušni. Sažaljevaćete ga ili će vam biti odbojan. Velika bubašvaba ostavlja takav utisak na ljude. Ko uspe da to prevaziđe zapitaće se kako je kod njega došlo do tako korenite transformacije. Da li se nešto iznutra promenilo što je imalo uticaj i na spoljašnjost? Ili se jednostavno, u želji da preživi u okruženju, pretvorio u najotpornijeg insekta? Nagon za održanjem prvo, psihološki uticaji preobražaja kasnije. Oba puta su opravdana, sve zavisi od čoveka. Cilj je postići psihofizički sklad.
Sto godina kasnije to je postala zapovest sa kojom se budimo ujutru. Njeno neispunjenje, makar i na dan, dovešće do narušavanja krhke ravnoteže nametnute društvene mimikrije da se uvek mora biti u najboljem izdanju. U suprotnom, postaćete omraženiji od kućnog tvrdokrilca.
Čitalačka oseka i nedostatak vremena za udubljivanje preselili su priče o promeni na televiziju. One unutrašnje se ne slikaju dobro. Dugo traju i statične su. Poverovaćemo samo u ono što vidimo. Vizuelnomedijske sveznalice shvatile su da je to savršen teren za osmišljavanje emisija o brzinskoj spoljašnjoj transformaciji.
Recept je jednostavan. Izabere se subjekt, obično je u pitanju žena između dvadeset i pedeset godina, šljampavog, napadnog ili previše otkrivajućeg izgleda, koja nije svesna kakav utisak ostavlja na spoljašnji svet. Njene drugarice i prijatelji tajno je prijavljuju za učešće u želji da joj pomognu. Očigledan primer schadenfreude, tajnog zadovoljstva u nesreći drugih. Eto, kako smo mi sjajni, nije nam potrebno da nam neko kaže šta nam dobro stoji. Mi smo bolji. Pri tom i humani, pomažemo prijateljici u nevolji.
Stručnjaci iz raznih oblasti preuzimaju subjekt. Posle razgovora i kratke analize slučaja postavlja se dijagnoza. Bogatije produkcije u timove uključuju frizere, stomatologe, plastične hirurge, ali većina njih se zadržava na modnim ekspertima popularno nazvanim stilisti. Oni ništa ne stvaraju, njihova nadarenost krije se u uklapanju delova odeće koji će po njihovom mišljenju od bubašvabe napraviti labuda. Filozofiranje u modi ostavljaju kreatorima. Dužina suknje olovke mnogo je važnija za buduću sreću i samopouzdanje od pravilnog držanja. To će ionako srediti visokim potpeticama.
Kako bi se drama pojačala, put preobražaja je posut trnjem. Potrebno je prevazići udobnu naviku sakrivanja ispod prevelikih stvari i zakoračiti u drugačiju budućnost. Suze i smeh, pronalaženje uzroka problema u nesrećnom detinjstvu ili nemaštini, penjaje uz planinu kao lek i dokaz da se može sve, opet suze, pa novi osmeh koji su stvorili stomatolozi čudotvorci. Isti je kod svih, da neko ne bi rekao kako su nekom više povlađivali.
Da budemo pravedni, u ovim rijalitima pojavljuju se i muškarci. Retko, doduše, čisto da bi potvrdili pravilo. Nekoliko sezona je čak išla i emisija u kojoj su devojke, na zgražavanje većeg dela gledališta, svoje momke slale na stilsko preobraćenje kod četvorice homoseksualaca. Mladići su se posle prvobitnog šoka, ne zbog domaćina, nego zbog onoga ćemu će biti podvrgnuti, odlično slagali sa voditeljima. Ipak, posle nekoliko sezona scenaristi su morali da smisle nešto novo. Čovek se na sve navikne, pa i na pirlitanje mačo muškaraca.
Ovi programi imaju izuzetnu gledanost. Samopouzdanje prosečnog čoveka načeto savršenim slikama fotošopiranih manekenki i sportista žudi za saznanjem da je promena moguća. Ono što može biće operisano, izbrušeno, zategntuto, a ostatak će obući u odeću koja laska figuri. Jeftini trikovi sa skupim materijalima. I sve to po savetu modnih gurua koji se više brinu da li će brendovi koji sponzorišu emisiju biti podjednako zastupljeni nego da li se novi izgled uklapa u ličnost odabrane srećnice.
Kako se emisija približava kraju, napetost raste. Friziranje, šminkanje, oblačenje najzavodljivije haljine. Novi subjekt je spreman za prikazivanje. Prvi stepen ushićenja je lični i dešava se pred ogledalom. Neverica i radost. Promenjen stav i vidljiva samouverenost. Kandidatkinja je spremna da se suoči sa porodicom i prijateljima. Kao Gregor Samsa sa sestrom koja mu je jedina bila odana kada je postao insekt, majkom koja ga je volela, ali nije mogla da ga gleda i ocem koji ga je odbacio. U televizijskoj verziji tu su i prijatelji (isti oni koji su ih prijavili nestrpljivi da vide rezultat), supružnici, deca i dežurni radoznalci. Svi željno iščekuju. Vrata se otvaraju i pojavljuje se osoba koju u prvom momentu ne mogu da prepoznaju. Drugi stepen ushićenja je grupni. Nakon uzdaha kreće grljenje. Emocije pršte na sve strane kao jeftine prskalice. Sve je dobro.
Na trenutak, preobražaj je očigledan. Pitanje, na koje ljudi sa televizije izbegavaju odgovor, je šta se dešava kada se frizura pokvari posle prvog spavanja, ukloni se šminka, odeća se pohaba, a godine ponovo urade svoje? Da li je spoljašnja promena dovoljno jaka da izazove i trajnu unutrašnju? To je zagonetka za psihologe i zahteva ozbiljnije proučavanje. No, ozbiljnost je, ionako precenjena. A i zamara.
Uspešni preobražaji izazivaju katarzu i usijavaju piplmetre. Ipak, sve je manji promenljivih koje je moguće izmeniti kako bi se održala svežina ovakvih programa. Šta je sledeće? Da bi se zadržala pažnja potrebno je imati petlju i preterati. Možda bi trebalo potražiti nadahnuće u bubašvabama? Svi se dive njihovoj sposobnosti transformacije. Bez vazduha izdrže četrdeset minuta, ne smeta im voda, otporne su na radijaciju, a bez glave mogu da žive čak nedelju dana.
Da li se nekom od producenata pali lampica? Ili će, poput Gregorovog oca, baciti kobnu jabuku i usmrtiti sopstveno čedo u potrazi za još unosnijim izazovom?