Etelka i Vince su u braku proveli pola veka. Živeli su jednostavnim životom u mađarskoj provinciji, trudeći se da se ne ističu, da budu bliski sa susedima i da privole sudbinu na svoju meru stvari. Dobili su i ćerku Izu na koju su bili veoma ponosni. Ne samo što je postala doktorka i specijalizirala ortopediju nego se i udala za Antala.
Bili su jedna velika srećna porodica pod zajedničkim krovom.
A onda se Iza razvela i preselila u Budimpeštu. Brzo se navikla na čari prestoničkog života. Izlazila je u pozorište, družila se, čak imala i kućnu pomoćnicu. Zavolela je tu novostečenu slobodu. Shvatila je i koliko ju je život sa roditeljima sputavao. Da je Antal bio samo malo podnošljiviji ostala bi uskraćena za ovaj vrli novi svet u kojem je pronašla svoje mesto.
Jednom mesečno Iza se vraća u roditeljsku kuću kako bi se videla sa majkom i ocem. Iako se raduje ovim susretima, primećuje da se stvari menjaju, da se oni usporavaju, a veza sa mestom iz kojeg potiču polako gubi.
Vince oboljeva od raka i ubrzo umire, a Etelka ostaje sama. Dobra ćerka Iza, predlaže da se majka preseli kod nje. Obe imaju velika očekivanja od zajedničkog života, najviše da se ponovo zbliže i uspostave ravnotežu koja je nekada vladala. Da li je?
Ispostaviće se da majka nikada nije zaista razumela ćerku do kraja. Nije razumela njene postupke, ponašanje i odluke koje donela. Zašto joj je potrebno uzbuđenje kada se smirenje srca može jedino postići u ponavljaju i poznatom? Zbog čega se sve mora preispitivati, porediti i zaključivati?
Ono što je bilo poznato nestalo je za obe. Prošlost nasuprot sadašnjosti. Staro nasuprot novom. I uspomene, drugačije za svakog.
Svi junaci u ovoj knjizi su dobri ljudi. Svi misle dobro.
Ovo je priča o brodolomu dobrih namera.
Daljine su blizine, što bi rekla jedna popularna pesma.