Nemojte posle da kažete da vas nismo upozorili, šansa da vam se dopadne Leda, glavna junakinje nove pripovesti Elene Ferante, je mininalna. Tačnije, što vam ona bude manje simpatična više će vam se dopasti roman.
Leda je razvedena, ima četrdeset sedam godina i dve ćerke koje odskora žive sa ocem u Kanadi. Očekivali biste da ona pati zbog razdvojenosti od dece ali, drž’te se sad skrenuli smo vam pažnju, njoj je laknulo. Čuju se svakodnevno kako se ne bi udaljile, ali konačno ima osećaj da se život vratio u nju i uživa u svakom trenutku čak i dok radi kao profesorka engleskog jezika po ko zna koji put ponavljajući gramatička pravila.
Ne samo da joj je život laganiji nego i sama postaje lakša – jede jednom dnevno jer joj se tako može.
Leto je pred njom i mnoštvo mogućih pustolovina koje željno iščekuje. Iznajmljuje na šest nedelja kuću na obali blizu Napulja. Sa sobom je ponela i udžbenike kako bi pripremila zadatke za početak školske godine, mada je svesna kakav će to biti rad dok morski talasi zapljuskuju obalu. Ali potrudiće se da se usresredi.
Na plaži upoznaje i sprijatelji se sa neobičnom i bučnom mladom porodicom, a poseban utisak na nju ostavljaju nezadovoljna majka Nina, razmažena ćerka Elena i njega lutka Nani prema kojoj se ophode kao da je živo biće. Ipak, one su bliske i Leda se pita zašto li je ona bila drugačija prema svojim ćerkama.
Kao lingvista uživa da sluša Ninin napolitanski naglasak pronalazi u njemu utehu i nežnost prisećajući se grubog majčinog dijalekta koji njoj i sestrama nikada nije pružio ništa osim grubosti i pretnji da će ih napustiti.
Što je više prisluškivala i posmatrala Ninu i Elenu, uviđala je da su ispod površine odnosi ipak drugačiji od onoga što je mislila.
Letovanje bi se lenjo kotrljalo do svog završetka da jednog dana nije nestala lutka Nani. Potraga za izgubljenom igračkom izazvaće u Ledi naizgled neadekvatnu reakciju. Iz njene nutrine pokuljače, poput prljave vode iz slivnika, davno potisnuta sećanja koja će je naterati da preispita svoj život i dosadašnje odluke. Njen unutarnji glas je iskren i brutalan, prema sebi, sopstvenom osećanju ženstvenosti i majčinstva kao i greškama koje je napravila.