Default image

Aleksandar Petrović, pisac

PERISKOP 8 – UDICA

Malo toga znam o pecanju. Slična situacija je s kukičanjem, pravljenjem maketa jedrilica, gajenjem kaktusa i zarađivanjem novca. Sve je manje onoga što bi u meni izazvalo vau efekat. Nešto što bi me nateralo da zatreperim. Potrebna mi je alhemija.…

PERISKOP 7 : PRIČI NIKAD KRAJA

Pred završetkom sam rukopisa. Nema nazad. Jedino pitanje je: kome se carstvu privoleti? Srećan kraj privući će čitaoce, a nesrećan književne kritičare. Otvoreni završetak kada svako domišlja razrešenje ne dolazi u obzir. Dobijao sam prigovore kako je u knjizi sve…

Periskop 5 – Na putu

Krajnje je vreme da kupim auto. Za razliku od nekih, volim da vozim. Ne smeta mi zbrka na ulicama. Odraz stanja u glavama na koja sam već navikao. Uvlačim se bez problema u svako, nekim čudom, prazno mesto za parking.…

Periskop 4 – SVEVIDLJIVI ČOVEK

Navukao sam se na tuđe živote. Zavisnost je počela neprimetno. Posle završetka pisanja romana, tražio sam nadahnuće. Trebalo je osloboditi um slika koje su ga opsedale poslednjih meseci. U poslednji čas. Pretile su da postanu neodvojivi deo sećanja. Svaki pisac…

Periskop 1 – Zastava

Pre nego što počnem moram nešto da vam priznam. Ne umem realno da sagledavam stvarnost, ljude i događaje. Umesto toga vidim priče. Sve što se ne uklapa u njihov tok, izbacim, prespojim i zamenim. To me je održalo kada me…

HODAM SAD KAO ZOMBI…

Prestao sam da gledam filmove. Ne znam kako i kada se to dogodilo, a mogu samo da pretpostavim zbog čega. Dobrih scenarija sve je manje a minutaža je sve duža, valjda kako bi opravdala budžet i specijalne efekte holivudskih blokbastera.…

Đubre

Stojim na terasi i upijam poslednje trzaje letnjeg Sunca. Podne je i u parkiću ispred zgrade uobičajena postava: majke sa decom, penzioneri i kučkari. Poznaju se, sve priče su već ispričane tako da se uglavnom svako bavi svojim poslom, trudeći…