Svet u kojem obitava bezimeni pripovedač romana Rudi je na svaki način skučen: prostorom, vremenom, dešavanjima, mogućnostima, nadom i podnošljivom budućnošću. Dani su jednolični i taljigaju se kroz sumorne pejzaže besmislenog postojanja likova sa margine koji nikome nisu bitni, a ponajmanje sebi. Njihovo rastakanje je sporo, ali uporno i očigledno.
Bezimeni junak jedinu utehu pronalazi u hemijski indukovanom smirenju koje mu obezbeđuje Rudi, otelotvorenje svega onoga čega se pripovedač plaši da će postati.
Rudi srlja u propast, okružen je ljudima od kojih zazire i za koje misli da mu rade o glavi. Jedinu mrvicu onoga što on smatra utehom, a što je sve osim toga, pronalazi u ženi koja ga sažaljeva i u kojoj budi čudne majčinske nagone s obzirom na to da za žensko telo nije zainteresovan. Brat i majka mu žive u Americi, ali nije s njima u kontaktu. Za nju zna da je živa jer prima njenu penziju.
Vrtlog u kojem se bezimeni junak obreo sve jače se vrti i uvlači ga u nepovrat.
Primoran da pronađe posao zapošljava se kao raznosač pica. To u njemu budi slabašnu želju za opstankom Uz novu službu ide i auto koji će predstavljati prekretnicu u njegovom životu. Dobio je slobodu koju je toliko dugo želeo, iako se ona vrti po reonu za koji je zadužen. Ponekad uspeva da pobegne odatle, iskoči iz ustajalosti i uoči da postoji i neki drugi način da se ovaj život otalja.
U poslednjem naletu samoživog ludila Rudi bezimenom junaku daje tablete za koje se ovaj plaši da će ga otrovati, što nikako ne želi, nesvestan da se baš u toj brizi krije njegova nada.
Prekinuti stare veze i početi ispočetka, to je sve to traži.
Makar i ne stigao daleko, bitno je pokušati, pokrenuti se, napraviti prvi korak.
Sve ostalo ionako ne zavisi od nas.