IZRANJANJE

Zastanem nasred ulice, duboko udahnem, zadržim dah i uronim u sebe. Ovlaš dotaknem dno, uplašim se da neću moći nazad, hitam ka površini dok je još vidim.

U plićaku je toplo, sigurno, a tu su i ljudi. Pažljivo ih posmatram. Pitam se ima li više onih koji pričaju sami sa sobom ili ne mogu mirno da stoje u mestu.

Prvi govore glasno kad god im se prohte, kude sve i svakoga, ispovedaju svoju priču onima koji hoće ili su primorani da je čuju. Slušalice su jedina pouzdana zaštita, mada ne uvek delotvorna.

Drugi na mene prenose nemir. Cupkaju, špartaju od jednog do drugog kraja autobuske stanice, drmaju nogom dok sede, vraćaju stalno isti pramen na mesto i onda opet krenu gore-dole.

Kada vidim kakve bure vladaju njima, moja zaleđena voda dođe kao plava laguna.

I ceo taj igrokaz dešava se na putu do najbliže piljarnice nekoliko stotina metara udaljene od mog stana.

Pročitaj više

PISAC IZA OGLEDALA 2 – KAŠNJENJE

Silazim na jedanaesti sprat i pozivam lift. Mašinerija, inače vrlo glasna dok se kreće, ćuti.

Gledam na sat. Već je odavno trebalo da budem tamo gde nisam. U poslednje vreme to mi se sve češće dešava. Kao da vreme i ja tečemo različitim brzinama.

Za razliku od onih otmenih mašinerija s vratima od kovanog gvožđa i plišanim sedištem, naša šklopocija je čist soc-realizam. Pritom i hirovita. Zaglavljuje se kad joj se ćefne, obično noću i praznicima.

Na nekom od spratova iznad mene čuju se glasovi. Poznati scenario, bez obzira na vrstu cimerskih odnosa: jedan izađe, pozove lift i drži vrata dok drugi gasi svetla, uzima đubre i zaključava. Nije bitno ko još čeka na vertikali. Udaram pesnicom po matiranom staklu.

Lift ubrzo počinje da se spušta.

Pročitaj više

PISAC IZA OGLEDALA 1 – SVEMIR, NEMIR I OSTALO

Kako sneg danima sve više i više pada, raste i moj nemir životinje zarobljene u kavezu. Kao da će se pahuljice toliko naslagati i zatrpati mi prozor na dvanaestom spratu.

Zapravo, da budem iskren, pišem.

Otkrivam brutalnu istinitost Hemingvejeve maksime: Prva verzija bilo čega je sranje. Ipak, imam dovoljno iskustva te nisam bacio rukopis u vatru kaljeve peći. Mazohistički uživam ispravljajući sve što je podsvest izbacila na videlo. Crvenom olovkom pišem na margini: patetično, koliko puta ova reč, dosadno, zev-zev.

Pročitaj više

Moj prvi intervju sa druge strane pitanja. Zanimljiv sagovornik Uroš Tomić.

Uroš Tomić: „Onaj ko se ne bori sam sa sobom u procesu pisanja, i ko nema izraženu samokritičnost pre svake druge kritike nikada neće biti dobar pisac“  

  U zavisnosti od vremena i raspoloženja Uroš Tomić razmišlja, govori i piše na srpskom ili engleskom jeziku.  Predavač je savremene anglofone književnosti i popularne kulture. I doktor kriminalističkog romana. I glumac. I književni kritičar kojem dlaka nikada nije ni bila na jeziku. I muzičar. I prevodilac. I pisac. Svoj prvi roman The Birdman Cycle …pročitajte više

PERISKOP 14: KAD NA VRBI RODI GROŽĐE…

Život mi se pretvorio u buket digitalnih aplikacija. Borio sam se protiv toga, ali IT stručnjaci kao da u dušu poznaju svaku moju potrebu. Skinuo sam aplikaciju za zahvalnost. Podseća te uveče da nabrojiš sve ono zbog čega možeš taj dan da nazoveš neponovljivim. Inače počinje nepodnošljivo da pišti i ne može da se isključi dok ne ukucaš nešto. Vremensku prognozu pratim po satima ni ne gledajući kroz prozor. Pre toga sam se bacio na sto jedan savet kako da postanete zavodnik i stigao do trideset sedmog. Nevoljno sam ostavio po strani blokčiće u koje sam sve zapisivao. Šarenija podloga za beleške i čitljiv ispis kao otkucan na pisaćoj mašini brzo su me osvojili. Današnja zaluđenost mi je pravljenje zbirke rogobatnih reči i izraza. Jalovost, neženstvo, porod, prvorotka, džangrizavost, šurnjaja, rodna gruda, dveri, odraditi, dođem ti dođeš mi, dijaspora, pastorče, samohran, firnajz, trange-frange, naše gore list, badža, uspijuša.

Pročitaj više

PERISKOP 13: PUTOVANJE LUDOM RADOVANJE

Praznik je zaposeo grad. Sve podseća na kulise. Puste ulice i nedostatak buke otupljuju čula. Pažnja je usmerena na savlađivanje planinskih venaca hrane. Nema pauze dok traje uspon. A onda na vrhu, svako dobije šumeću tabletu za olakšavanje varenja. Desert posle deserta je odmaranje. To je jedina obaveza i mora se ispuniti kako valja. Nešto kao iznuđeni provod za novu godinu.

Pročitaj više

PERISKOP 12: PROLEĆE SAMURAJA

Nisam lirski tip. Rimovanje mi para uši. Ritam koji teži skladu uvek mi zvuči nategnuto. Niko se tako ne izražava. Delovi pesme su kao kockice Lego. Dve-tri stope stanu u stih, dva-tri-četiri stiha u strofu. I ti sad piši. Da se razumemo, ne smetaju mi ograničenja. Naprotiv, moja kreativnost tada procveta. Kada stvarate izmišljeni svet, morate da mu odredite pravila postojanja. Što su određenija, to je uverljiviji. Ali ovo, juriti za nečim što se glasovno slaže sa onim prethodnim stvarno mi je previše truda. Misao se izmigolji. Danas svako piše pesme, čak i više nego romane. Ljubavni jadi lakše se podnose čim se stave na papir. U dahu između ručka i gledanja serije. Muške suze su još gorče. Mučno ih je čitati. Ipak, demokratska Mreža trpi što izdavač neće.

Pročitaj više

LAŽNI NEKO ILI PRAVI NIKO?

Imam novi hobi. Razbijanje predrasuda srednjom brzinom obrtaja. Tokom ove četiri decenije napakovalo ih se mnogo i bilo bi opasno za sistem da sve nestanu odjednom. Zato, polako, jedna po jedna. I tako, kao čovek od spiskova, sastavio sam jedan krcat sterotipima. Precrtavanje ostvarenog zadatka u meni izaziva orgazmičko zadovoljstvo. Nešto je dovršeno, može da zauzme mesto u prošlosti i tamo ostane. Za razliku od duhova opsena koji vitlaju tamo-vamo i umesto da se skrase, uznemiravaju me.

Pročitaj više

Periskop 10 – TI SI VOLELA MOJ VELTŠMERC…

Danima se preganjam sa izdavačem oko uplate zaostalih honorara. Danas sam mu na kraju imejla dodao tri smajlija. Nemam pojma kada ću dobiti novac. Obećao je – verovatno za nekoliko dana. Majstor nedorečenosti. Merim puls. Ubrzan.

Emotikoni su dopadljivi. Svode osećanja na karikaturu, tako da ona prava možeš da zadržiš za sebe. Naknadno ih preispitaš. Nema pogleda, samo različita tumačenja. Od konteksta do konteksta. Industrija okruglih lica koja se krevelje a zapravo ćute, cveta. Ima ih toliko da više nisi siguran šta predstavljaju, pa moraš da pročitaš objašnjenje. Čini mi se kako se na svakom od njih krije prikriveni grč. S druge strane, istina je da često oko sebe, zarad dobrog zapleta, vidim ono čega nema.

Pročitaj više

PERISKOP 9 – KVADRATURA OBLAKA

Oduvek živim u oblacima. Lepo je dok traje, ali zato je pad bolniji. Uspnem se nekako nazad, pa onda sve ispočetka. U tom nestvarnom okruženju osećam se najbolje. Ponekad ga i sanjam. Sivi oblaci predskazuju tugu zbog prekinutog prijateljstva. Beli, koji plove vedrim nebom  najavljuju bolja vremena, a ako su nagomilani, vesela dešavanja sa suprotnim polom. Sunce koje skrivaju obećava finansijski boljitak.

Životni cilj mi je da ostanem upamćen kao pisac. Nemam megalomanske ambicije. Ipak su Biblija i Hari Poter jedinstveni slučajevi. Voleo bih da imam verni krug čitalaca s kojima bih mogao da razmenjujem ideje, mišljenja i zaplete. Dobro, ne baš kao Mizeri, ali neka vrsta pisanja po porudžbini onoga što oni žele da pročitaju, a ja da napišem. Da budemo jedni drugima sigurnosna mreža.

Pročitaj više