Aleksandar Petrović

PUT

by , on
February 4, 2017

Gradove pamtim po knjigama koje sam u njima čitao. Sutra letim, a još nisam spakovao nijednu. Dosadile su mi one uredno poređane u dnevnoj sobi. Previše su morske, sebične ili pročitane.

Mesna biblioteka nalazi se u novoj zgradi, na uglu male raskrsnice. Sva je u prozorima, knjige se videspolja. Bibliotekar je dobro upoznat s blagom poverenim na čuvanje. Ukusi su nam različiti, ali se poštujemo. Bitno je da su se njemu dopale moje knjige i da su se ovde lepo uklopile sa ostalim mikrosvetovima koji iščekuju čitaoce da ih reinkarniraju.

Iz džepa vadim člansku kartu, liči na kartonsku knjižicu. Bibliotekar proverava da li je dobro podesio datum na pečatu i lupa ga u prvu slobodnu kolonu.

Okruženi smo analognom tišinom. Jedini računar nalazi se u matičnom odeljenju. Ostali ogranci nove članove dočekuju lepim rukopisom.

„Ej, zamisli, u Americi moje kolege izmislile fantomskog čitaoca?“

„Stvarno? Što?“

„Da spasumanje tražene knjige. Kompjuter automatski izdaje nalog za uništenje naslova koji nisu izdavani u određenom roku. Fantom je bio strastven i raznovrsan čitalac. Svaki drugi dan uzimao je novu knjigu, čak i dečije. To mu je i došlo glave.Nadležni su provalili podvalu, a kolege suspendovali.“

„Trebalo je malo bolje da razrade ideju. Za savršenu prevaru potrebno je izmeniti propise opažanja. I šta sad? Ostaće im samo popularna izdanja?“

„Tako nekako“, klimnuo je glavom i nasmešio se, vrativši se pisanju opomena zaboravnim članovima.

Iskoristio sam priliku da se izgubim među knjigama. Sve glasnije čujemkako me dozivaju. Bore se za moju pažnju, ćućore, nadvikuju.

Najglasnije su one odavno zaboravljene, u izdanjima tvrdog poveza, napravljene da dugo traju. Niko im nije rekao da će taj život biti usamljenički. Pustinju vremena bi nekako i izdržale samo da ih barem neko ponekad pročita.

Nova izdanja šepure se sa metalnog stalka, vrti se na njemu kao na ringišpilu i isto su tako šarena. Hvale se nehajno, kao na koktelu, mlada i samouverena, svesna sopstvene privlačnosti.

Hrbati poznatih romana koje sam doneo od kuće da budu deo ovog velikog društva  ublažavaju žamor. Zahvaljuju mi se na pruženoj prilici, iskustvuprelaska iz ruke u ruku. Kažu: Svaki čitalac je neponovljivo iskustvo.

Bibliotekar više ne obraća pažnju na mene. Ponekad se pitam da li on ne čuje knjige ili je već oguglao na njihovo komešanje.

Na brzinu biram dva klasika i dve nepoznata autora radi ravnoteže.

Hoću da pobegnem pre nego što najglasnija postane moja griža savesti.

Kakav sam to pisac koji ne kupuje knjige nego ih pozajmljuje iz biblioteke? Po kojoj uvrnutoj kosmičkoj ravnoteži očekujem da će se prodavati moji romani? Zašto sam iz stana izbacio toliki broj, a preostale osudio na neveliku vitrinu?

Za opušteno bivstvovanje potrebno je posedstva svesti na dva velika kofera. Doživljaji, ljudi i sećanja su za čuvanje. Pročitane knjige nikuda ne odlaze. Ostaju zabeležene na beskrajnoj traci proživljenog, mešaju se sa stvarnošću, praveći ono što kao fantomski čitaoci sopstvenog iskustva u starosti nazivamo uspomenama.

Pre nego što napustim biblioteku, obećavam pred papirnim svedocima da ću im s putovanja doneti barem jednog novog člana.

Dok se proleže huk odobravanja, brzo otvaram vrata i izlazim.

Šta čitati do 18. godine – portal “Mondo”

by , on
March 30, 2016

Pisac za MONDO preporučuje tri knjige koje bi svako trebalo da pročita do punoletstva.

Aleksandar Petrović nedavno je objavio svoj drugi roman. Prvi, “Kolaž za dvoje” iz 2010. bio je ljubavna priča smeštena u “svet” beogradskih kafića, a prošlogodišnja “Beogradska knjiga mrtvih” bavila se misterijom beogradske mumije.

Šta najviše volite da čitate, i koliko imate vremena za to?

“Čitam svakodnevno. Osim što mi pričinjava neizmerno zadovoljstvo i pomaže mi da pronađem odgovore na pitanja koja me zaokupljaju, svako ko želi da se ozbiljno bavi pisanjem mora mnogo i da čita. Najviše čitam romane, mada volim i knjige iz psihologije i filozofije, ali za njih moram da budem baš usredsređen, dok u romane samo uronim”.

Koja je Vaša omiljena knjiga?

“Moja lista omiljenih knjiga stalno se menja u zavisnosti od toga šta sam u međuvremenu pročitao. Ipak, za mene je bila presudna ‘Slika Dorijana Greja’, Oskara Vajlda. Ima pravu meru tajanstvenosti, napetosti i fantastike kakvu volim, a sa druge strane postavlja pitanja o ljubavi, prijateljstvu, moralu i umetnosti”.

Koje tri knjige biste svakome preporučili da pročita do 18. rođendana, i zašto baš te knjige?

“Bajke su uvek dobar izbor. Pogotovu ako možete da pronađete izdanja koja su se nekada štampala, sa bajkama različitih naroda. Tako se najbolje upoznaju druge kulture i može da se vidi koliko smo svi, iako naizgled drugačiji, zapravo slični.

Mark Tven, ‘Pustolovine Toma Sojera’ i ‘Male žene’ Lujze Mej Alkot su važne knjige o odrastanju. ‘Kroz pustinju i prašumu’ Henrika Sjenkeviča je za one koji vole avanture, a ‘Tajni dnevnik Adrijana Mola’ Sju Taunzend je vodič kroz tinejdžerski život bez obzira na nedostatak savremene tehnologije. I naravno, stripovi kao veza između književnosti i kompjuterskih igrica. Moj omiljeni junak je i dalje Marti Misterija”.

izvor:  http://mondo.rs/a887427/Zabava/Kultura/Aleksandar-Petrovic-preporucuje-knjige.html