Ne želim da zaspim. Ako zatvorim oči, nedoumice koje me muče pretopiće se u košmare. Zurim kroz prozor, pozno je doba. Fiksiram pogledom svetlo u desnom uglu tržnog centra sa sve stadionom odozgo, koji liči na vanzemaljski matični brod. Pokušavam da saberem misli. Oglašava se ptica, moj vesnik proleća. Čujem je isključivo noću. Nikada je nisam video. Ne znam ni da li je velika ili mala, niti kakvo perje ima. Ipak, čim zima popusti, uvek je tu. Javlja se u tačnim vremenskim intervalima.
Istaživanja kažu da su uspešni ljudi ranoranioci. Ne ustajem pre deset. Udar stvarnosti na prazan želudac svejedno je mučan. Zašto bih onda žurio da ga osetim? Kažu i da uspešni prave spisak dnevnih obaveza. Štikliranjem ostvarenih zadataka raste samopouzdanje i osećaj ostvarenosti. Moja lista sastavljena je od dve reči koje su stalno iste – prebroditi dan. Zato volim noć. Mogu da proslavim uspešno obavljen posao. Upadnem u polusanicu. Spava mi se, ali ne dovoljno. Čekam da se sve stiša. Spoljašnja tišina deluje na moju unutrašnju poput toplog mleka. Onda dođe proleće i tajanstvena ptica koja krešti kao usred bela dana.
Ona zna treću tajnu ostvarenih. Fokusiranost. Posvećena je zadatku. Teži ostvarenju cilja bez obzira na prepreke. Lako je njoj. U biologiji joj je upisano ono što treba da radi. Sledi instinkte. Zašto bi inače bila noćna ptica, kada Sunce olakšava život? Usredsređen je bio i Odisej. Vizualizirao je Itaku i miran život s Penelopom. Jeste, trebalo mu je vremena da stigne do nje. Nije očajavao ni kada se prepuštao Kirkinim milovanjima. Ni sirene, ni kiklop, ni Scila i Haribda nisu ga mogli odvratiti od zacrtanog puta. Gurao je napred bez obzira na okolnosti.
Niko ne odgovara na pitanje šta se dešava ako imaš cilj, ali si podvojen. Kako, na primer, da se bavim pisanjem i pritom preživim. Gurui samopomoći reći će u svom stilu, može i to, mada jako teško. Ključno je da budeš fokusiran. Čisti zen koan. Silovitiji od pljeska jedne ruke. Na šta se tu tačno usredsrediti? Obe strane su pitanje opstanka. Moraš zadovoljiti biologiju kako bi mogao da stvaraš. Preumoran, vraćaš se kući s posla i nadahnuće je mrzovoljno. Ako ga dugo zapostavljaš napustiće te bez pozdrava. Postani slobodan umetnik i ozvaniči svoju muku. Postoji samo jedno logično rešenje. Radi ono bez čega ne možeš da zamisliš postojanje i nadaj se da će se ostalo složiti samo od sebe. Ako pogrešno zaraste, ponovo ćemo lomiti kost. Odustajanje je jedina sigurna pogreška.
Zato piljim u bleštave neonke šoping mola i čekam da ptica otpeva svoje. Mislim da je konačno ućutala za večeras. Ako budem dovoljno strpljiv, možda me neki snop svetla uvuče u utrobu svemirskog broda. Onda će o meni brinuti neki HAL nove generacije, a ja ću moći da stvaram. Ipak, ne dešava se Kjubrik svakog dana.
Zamućenog pogleda, zatvorio sam prozor. Uvukao se u postelju zatvorenih očiju.
Na jedrenjaku sam, obrisi ostrva pomaljaju se preda mnom. Čujem šapat kompjuterski generisanog glasa:
Odiseja, odiseja, staza trnja ili staza orhideja.
Odiseja, odiseja, život, to je samo nova odiseja.
Da preživim dok ne stignem do neke Kirke, posle ćemo lako. Ipak je ona čarobnica, a meni je sada potrebno čudo. Tada ima da se usredsredim kao od šale.
Izvor: http://blacksheep.rs/periskop-staza-trnja-ili-staza-orhideja