Čekić liči na tučak za meso.
Dobrica ga proučava neko vreme, a zatim uzima u ruku.
Kruži pogledom po sobi. Radni sto sa naslaganim papirima odštampanog teksta, stolica, kompjuter, stara pisaća mašina, štampač, polica s knjigama, postelja.
Seda na ivicu dušeka. Oklevajući, gladi hladan metal. Strese se pre nego što čvrsto zgrabi drvenu ručku.
Najpre strada monitor. Sa mesta udarca širi se paukova mreža slomljenog stakla. Izuvijane žice varniče iz razjapljene utrobe. Drvo krcka, hartija dobija krila, metalna slova lete na sve strane. Hrbati se ulubljuju, krevetski ram posrće. Kapi znoja klize niz Dobričino čelo i zajapurene obraze. Stenjanje se smenjuje s lomljavom.
Zanesen, ne čuje zvono.
Zid od providne plastike spušta se s tavanice odvajajući ga od uništenih stvari.
Metalni glas obaveštava:
„Ako želite da nastavite s pisanjem, molimo ukucajte korisničku šifru. Nakon uplate, inspiracija će vam biti poslata na imejl. U slučaju da samo želite da nastavite, klimnite glavom. Hvala što koristite usluge Instant nadahnuća. Posetite nas ponovo. Uvek smo tu za vas.“