Kao i uvek, ti odlaziš, ja ostajem.
Nismo kao drugi. Nikako suze, ni ono, stalno ću misliti na tebe, da, pisaću svaki dan, obećavam. Zajedno sami do sledeće prilike.
Ljubimo se. Otimaš mi se iz zagrljaja i bez osvrtanja nestaješ iza carinskog paravana. Mašem, iako me ne vidiš.
Otključavam vrata našeg stana, palim svetlo. Tvoje stvari, ostavljene kao taoci, razbacane po krevetu.
Zatvaram se u kupatilo. Ulazim pod tuš. Voda jednolično teče.
Želim da ostanem nepomičan.
Do sledeće prilike.