Najbolja preporuka je ona pažljivog čitaoca.
“Zamak” je jedna od onih knjiga čiju je radnju teško prepričati. Franc i Norma su jedini likovi, a prostor neimenovanog zamka – jedini ambijent u kojem se čitava priča ovog nevelikog romana odvija. Oni ne znaju kako su tu dospeli, ne znaju gde su, ne znaju kako da odatle izađu. Petrovićeva proza na najbolji način ispunjava onu sveopštu čovekovu težnju da se sa nečim jednostavnim bude što savršeniji. Upravo bi se tako mogla opisati njegova proza – toliko jednostavna da je savršena.
Hvala Vladimiru Vujinoviću i blogu “Sledeća dobra knjiga”