Mumija, egipatska knjiga mrtvih i nestali arheolog u srcu Beograda. Ovo bi ukratko bio opis radnje. Na osnovu ovoga, novi roman mladog beogradskog pisca Aleksandra Petrovića ne deluje obećavajuće. Kao prizori iz onih jeftinih nemih crno-belih horora iz kojih mumija obmotana lanenim zavojima iskače iz sarkofaga i plaši usplahirenu raju. Ako tome dodamo da verovatno niste nikad čuli ni za Aleksandra Petrovića (iako mu je ovo drugi roman), ni za izdavača, onda sve ide u prilog toga da ćete ovu knjigu zaobići u širokom luku, ako je nekim čudom i ugledate u knjižarama. A ne bi trebalo. U pitanju je odličan roman.
Od samog starta, Petrović se kao pisac ponaša nekako nenametljivo. Roman Kolaž za dvoje (Čekić, 2010), kao i kratka proza razasuta po mnogobrojnim zbornicima i časopisima koje čita samo usko-stručna književna publika – jedine su Petrovićeve spisateljske ostavštine. U skladu sa time, on je i u Beogradskoj knjizi mrtvih potpuno nepretenciozan, ni ne pokušavajući da knjigu predstavi bilo kako drugačije nego kao običan krimić ili triler. A trebalo bi. Ima tu puno potencijala. Ima tu vrhunskih literarnih bravura.
Ako je posmatramo samo u okviru zadatog žanra, i tu Beogradska knjiga mrtvihispunjava vrhunske domete. Isidora je mlad i perspektivan arheolog koja je radila na istraživanju i restauraciji jedne egipatske mumije, koja je igrom slučaja našla u Beogradu. Ona iznenada nestaje, a njen slučaj preuzima policijski inspektor Neobojša Radić. Petrović ovog svog istražitelja koji ima nesnosne glavobolje i flešbekove na misterioznu nesreću, portretiše u stilu junaka mračnih nordijskih krimića koji su sada toliko popularni. A i svi ostali protagonisti su majstorski isportretisani, gradeći jedan kompleksan svet Isidorinih porodičnih prijatelja i kolega, svet prepun intriga, prevrtljivih ljudskih osobina i neočekivanih obrta.
Beogradska knjiga mrtvih verno nam prenosi tu neku opčinjenost starih Egipćana smrću, tu njihovu setu i stalnu težnju ka besmrtnošću.
Kao što rekoh, u sjajnoj priči i besprekornom zapletu je najveća čar Petrovićeve knjige. On sjajno vlada tajmingom, tako da čitaoca dozirano uvlači u misteriju, otkrivajući sa svakom stranicom taman toliko da se pažnja i velika znatiželja zadrže do samog kraja. Nema bespotrebnih opisa, niti suvišnih detalja. Društveni ili bilo kakav drugi kontekst je sveden na najveći mogući minimum. Sve je savršeno odmereno. Samo čista i prosta priča. Smeštena na mali broj stranica, pa ćete knjigu progutati za najviše dva dana.
Autor se potrudio da nam ponudi savršeno žanrovski napisan krimić. I u tome je uspeo. Ali, kako u svakom trudu ume da bude i neočekivanih plodova, tako i Beogradska knjiga mrtvih daleko nadilazi i razbija stroge okove žanra koje joj je autor zadao.
Malo je poznato da je egipatska mumija oko koje se gradi ova fiktivna naracija, u stvari, jedina stvarna ličnost u priči. Poznata je kao Beogradska mumija, svoje mesto ima i na Wikipediji, stara je više od 2.500 godina, a u Srbiju ju je doneo somborski plemić Hadži Pavle Riđički davne 1888. godine. Zna se čak i ime mumificirane osobe – Nesmin. Nesmin je za života bio sveštenik u hramu egipatskog boga plodnosti Mina. Mumija potiče iz Akmima, grada 200 km nizvodno od Luksora. Zanimljivo je da je tokom svog stogodišnjeg boravka u Srbiji, Beogradska mumija imala minimalni broj izlaganja. Zbog lošeg stanja, nestručnog rukovanja ali i neadekvatnih uslova za čuvanje, najveći deo svog veka mumija je provela u depoima Narodnog muzeja. Gde se i danas nalazi.
Gde ju je i Aleksandar Petrović preuzeo za svoju priču. Da svima nama koji smo ljubitelji egiptologije pruži veliko zadovoljstvo kroz nova saznanja o uvek aktuelnim misterijama drevne zemlje faraona. Beogradska knjiga mrtvih verno nam prenosi tu neku opčinjenost starih Egipćana smrću, tu njihovu setu i stalnu težnju ka besmrtnošću. Zato je ta knjiga mnogo više od običnog krimića ili trilera.
Besmrtna knjiga među svim beogradskim krimićima. http://sledecadobraknjiga.com/2016/02/15/prikaz-knjige-beogradska-knjiga-mrtvih-aleksandar-petrovic/