“Aleksandar Petrović niti jednim retkom ne nameće zaključke, već nam uz pomoć proze najvišeg reda ostavlja da sami dokučimo razloge zbog kojih dva jedinstvena junaka zaključava u svoj „Zamak“.

Koristeći se elementima, kakve druge do kafkijanske atmosfere, otuđenja i sveopšte konfuzije koji, slutimo, vladaju van područja utvrde u koju je smeštena radnja, nije teško proniknuti u uzročno-posledične veze sveta gde čuvstvene duše mogu da opstanu jedino ukoliko žive unutar zidina sopstvenog uma.”

Violeta Ivković, pisac i predavač u školi kreativnog pisanja „PričArt“

“Ovo nije knjiga za svakoga. Ovde mora da se misli. Da se razume. Da se ne razume i ponovo pročita.

Ovo je spora knjiga. Puna dijaloga. I neizgovorenog. Puna naznaka.

Ovo je susret suprotnosti. Muškog i ženskog. Putenog i asketskog. Jednog pisca i jedne glumice. Gde nečija dela i uloge govore o osobi umesto da to ona sama kaže. Jer ne umeju da govore drugačije osim da stvaraju iz sebe nešto drugo.

Kad bolje razmislim, možda je ovo ipak knjiga za svakoga.”

Gordana Čobanović, blogerka i pisac