“Pozdravite moga tatu” portret je večitog, po mnogo čemu savremenog i jedinstvenog generacijskog sukoba između oca i sina. S jedne strane je zadrti, prema svemu i svima nepoverljivi i često bez povoda grubi penzioner, a s druge pedesetogodišnji sin bez rezerve uronjen u savremenost, potrebu za razumevanjem različitosti i afirmisanjem sopstvenog identiteta. „Dete” i roditelj naizgled se susreću jedino u samosažaljivosti, na kojoj počiva kompleksna matrica transgeneracijskog osporavanja oko koje autor zanatski vešto plete radnju ovog romana.

Prikazujući filmične isečke iz prinudne zajedničke svakodnevice oca i sina, Petrović pitkim jezikom sa dosta humora slaže mozaik čovekove prirode, porodičnog života i izazova savremenog doba. Vreme koje junaci pokušavaju da ubiju očekujući povratak ostatka porodice s letovanja, autor koristi da progovori o životu u Beogradu, sazrevanju u vreme tranzicije, (o)praštanju i introspekciji, dok hrabro i sa dosta autoironije dekonstruiše porodične uloge koje određuju više u životima svakog nas nego što bismo hteli da dopustimo.

Šta će se desiti sa svim tim prećutkivanim pričama? Da li je to naše porodično prokletstvo – biti zaboravljen pre vremena? Ili je zapravo blagoslov: osloboditi potomke tereta i jednostavno ih pustiti da žive kako znaju i umeju, kao da to samo po sebi nije dovoljno teško.

Izdavačka kuća „Raštan“ objavila je roman „Pozdravite moga tatu“ Aleksandra Petrovića, delo koje je osvojilo prvo mesto na njihovom konkursu za najbolji prozni rukopis 2024. godine. Već po objavljivanju, roman je privukao pažnju čitalaca i kritike zahvaljujući hrabrom, duhovitom i duboko emotivnom prikazu odnosa oca i sina, kao i generacijskih sukoba koji oblikuju našu svakodnevicu.

Kada ostatak porodice ode na letovanje, otac i sin ostaju sami, primorani da se suoče s godinama nagomilavanih tišina, potisnutih emocija i davno izgovorenih reči koje su ostavile trag. S jedne strane je otac, tvrdoglavi penzioner čvrstih principa i zastarelih uverenja, a na drugoj sin u pedesetim, savremen, senzibilan i okrenut novim vrednostima i identitetima. Petrović izuzetno precizno i nežno pokazuje kako se njih dvojica susreću gotovo isključivo u sopstvenoj ranjivosti, dok se oko njihovog odnosa ispreda suptilna i uzbudljiva priča o prkošenju, nasleđu i međusobnom nerazumevanju.

Kroz kratke, filmične prizore iz prinudne svakodnevice, autor gradi atmosferu savremenog Beograda, odrastanja u doba tranzicije, porodičnog sećanja i ličnog sazrevanja. 

Njegov stil je istovremeno pitak i prodoran, obojen humorom, ironijom i saosećanjem. Dok likovi pokušavaju da „ubiju vreme“ čekajući povratak porodice, pisac koristi svaku pukotinu njihovog zajedničkog dana da ispriča priču o preispitivanju sebe, o oproštaju i neizbežnim tenzijama koje oblikuju odnose u svakoj porodici.

„Pozdravite moga tatu“ nije samo roman o generacijskom jazu, to je topla, britka i dirljiva pripovest o emocionalnim teretima koje nesvesno nosimo, o ulogama koje nam porodica dodeljuje i o hrabrosti da se suočimo sa sopstvenim pričama. Ovo je roman koji nas podstiče da razmislimo: da li prećutkivanje čuva mir ili nas upravo ono sprečava da živimo slobodnije?