PUTOPISI – BELO BLATO

U Belo blato dospeo sam slučajno, pogrešno skrenuvši sa jedinog puta koji ide obodom Carske bare. I veoma mi je drago zbog toga. U tiho nedeljno popodne kroz glavnu ulicu oivičenu drvoredom dovezao sam se u pust centar sela. Izašao sam iz kola i oslušnuo tišinu. Za nekoga ko je odrastao u gradskom betonu, bezvučje uznemirava ako traje duže od nekoliko minuta. Isto kao i spokoj koji je obavijao ušorane kuće. Život na selu jeste težak, ali podseća na ono što je važno u životu: porodica, rad koji ne trpi zabušavanje, zajedništvo. Zastao sam ispred prozora između čija dva stakla je stajao oglas za prodaju imanja. Vredelo je kao polovan auto. Kakve li se sudbine kriju iza ovih pročelja? Koliko ljudi je otišlo? Ko je ostao i do kada? U dvorištu je zagakala guska. Idila je prekinuta.

 

Foto: Katolička i Slovačka Luteranska crkva u Belom blatu

Posted on January 22, 2017 by

Categories Putopisi

Tags: , , , ,

PISAC IZA OGLEDALA 1 – SVEMIR, NEMIR I OSTALO

Kako sneg danima sve više i više pada, raste i moj nemir životinje zarobljene u kavezu. Kao da će se pahuljice toliko naslagati i zatrpati mi prozor na dvanaestom spratu.

Zapravo, da budem iskren, pišem.

Otkrivam brutalnu istinitost Hemingvejeve maksime: Prva verzija bilo čega je sranje. Ipak, imam dovoljno iskustva te nisam bacio rukopis u vatru kaljeve peći. Mazohistički uživam ispravljajući sve što je podsvest izbacila na videlo. Crvenom olovkom pišem na margini: patetično, koliko puta ova reč, dosadno, zev-zev.

Pročitaj više

KREATIVNO ČITANJE 3 – HARUKI MURAKAMI “MUŠKARCI BEZ ŽENE”

Kako izgleda kada muškarci pate zbog ljubavi? Kako izlaze na kraj sa činjenicom da ih je voljena napustila? Postoji nekoliko rešenja: otvorite dušu devojci koja vas vozi do posla, ne dozvoliti ženi da vam se dovoljno približi i povredi vas. Ako otkrijete preljubu, gladujte i pustite da fizička glad izjede duševnu bol. Slušajte priče svoje Šeherezade i nadajte se da one nikada neće prestati. Pustite potisnutu tugu da izazove zemljotres. Ako ste bubašvaba pretvorite se u čoveka, ali nikako nemojte da dozvolite da tek nakon vesti o smrti davno prekinute ljubavi shvatite da je bila ona prava.

PUTOPISI – LONDON

Kada stignete u London, prvo što ćete osetiti je neverovatna energija na ulicama. Ako niste navikli, može vas zateći nepripremljene. Bez pitanja vas prožme i ulije nadu da je tu gde se trenutno nalazite sve moguće. I da je ona vaša zamisao, koja vam se kod kuće činila pomalo blesavom, ovde samo jedna sadnica u bašti ideja. Zavodljiv je to osećaj. Dobronamerni Londonci će vam reći da ne podležete prvom utisku. London je grad za najizdržljivije. Fantastičan i surov, svemoguć i obeshrabrujući…

Posted on January 17, 2017 by

Categories Putopisi

Tags: , ,

KREATIVNO ČITANJE 2 – MAX PORTER “GRIEF IS THE THING WITH FEATHERS”

Kada se smrt ušunja u porodicu, i odvede jednog od članova, nepovratno promeni i živote onih koji ostaju. Njihova tuga poprima najrazličitije oblike. Može da se pretvori u vranu koja na kreštav, zloslutan, često grub način primorava oca porodice da se suoči sa gubitkom supruge i majke njihova dva sina. Dečaci ubrzano postaju odrasli i pridružuju se ocu u nastojanju da nastave život onako kako jedino mogu. Vrana će pažljivo nadgledati taj proces sve dok ne bude videla rezultate. Preporuka domaćim izdavačima da prevedu ovu knjigu.

KREATIVNO ČITANJE 1 – DŽ. M. KUCI “IŠČEKUJUĆI VARVARE”

U graničnom utvrđenju na obodu pustinje pesak je svuda. Na koži, pod zubima, u mislima, govoru, međusobnim odnosima. Tobožnji napad varvara i iznenadna poseta policijskog izaslanika iz prestonice Carevine menja učmalu svakodnevicu sredovečnog načelnika utvrđenja. Život koji je godinama gradio nestaje mu pred očima. Iščekujući varvare, ljudi se menjaju….

OBAVEŠTENJE

Na oglasnoj tabli ispred zgrade opštine osvanulo je obaveštenje:
“Dragi sugrađani, ostalo je tri dana do isteka roka za praznično prijavljivanje ovogodišnjih uzurpatora mira u našem malom gradu. Razmatraće se samo slučajevi sa uredno popunjenom dokumentacijom (prijava s navedenim razlogom podnošenja i potpisom dva svedoka). Iskoristite priliku da u najkraćem roku naš grad očistimo od remetilačkih faktora i u novu godinu uđemo spokojni.
Srdačno, vaš gradonačelnik.”
Apotekarka proverava da li je dobro popunila formular. Učiteljičine podatke prepisala je iz protokola na poslu. Bila je bolešljiva i Doktor joj je prepisivao razne tinkture koje je morala da smućka. Već tada je pala u iskušenje da stvar preuzme u svoje ruke, ali bi to bilo suviše očigledno. Vrebala je priliku, puštajući muža da veruje kako uspešno prikriva tragove. A znala je sve, još kada se dobrovoljno prijavio da besplatno okreči školu. Toliko preduzimljiv nije bio nikada. Potpise je lako prikupila. Cvećar i Bakalinka dugovali su joj uslugu. Pomogla im je da se oslobode majke mučiteljke i brata lenčuge.
Odlučnim korakom krenula je ka ulazu. Čim preda papir u pisarnicu, ostaje joj još samo da sačeka presudu i pripremi pečenje.

 

 

PISMO DEDA MRAZU

Dragi Deda Mraze,

Znam da si korporacijski čovek, pa mi je malo teško da ti se otvorim. Strepim da ćeš ovo što ti budem napisao prodati kolegama iz marketinga koji će mi posle nuditi nešto što ni sam nisam znao da mi je potrebno. Želim žarko, nesrećan ako ne mogu da ga imam. Onda opet to još malo želim. Treperim, zaboravljam na sve ostalo. A ne volim da treperim bez dobrog razloga.

No, možda je sve ovo samo moje stalno oklevanje da se otvorim, ali to je tema za drugo pismo. Da se mi vratimo na uobičajni dril. Sada bih trebalo da kažem, da sam prethodne godine bio dobar. Evo šta mogu da ti ponudim: izaberi jednu od stvarnosti u kojoj sam sigurno bio primer samarićanina. Znam da možeš da iščeprkaš neku. Kada me tamo pronađeš reći ću ti isto što bih u bilo kojoj realnosti: „Hvala, ali ništa mi nije potrebno.“

Prošla godina bila mi je u znaku uvođenja raskošnog minimalizma u život. Posle krčenja slojeva zaštitnog đubreta, na svim nivoima, koje me je sprečavalo da dišem, tvoja vrsta poklanjanja malo mi je deplasirana. Uostalom, kakav je to poklon ako ti kažem šta hoću da dobijem. Pravi poklon je mnogo više od prikladnog gesta. On govori o povezanosti sa onima kojima ga poklanjamo i ne meri se cenom nego pažljivim osluškivanjem drugih. Mene zanima baš to osluškivanje. Sebe, drugih, bruja vremena. Stvaranje uspomena toliko upečatljivih da sprečavaju zaboravljanje u starosti. Putovanja, mogućnost da proživimo još jedan paralelan život, uvek lepši i bolji. Povezivanje sa drugima. Zajednice u kojim se osećaš prihvaćen. I iznad svega, sloboda. Da budeš sve i svoj.

Verujem da su ti tu moći ograničene. Ipak ti dolaziš iz potrošačkog miljea. Priznajem, simpatičan si, onako nasmejan, rumen, debeljuškast. Brine me malo kakav primer daješ mališanima u društvu koje se planetarno bori sa gojaznošću. I taj tvoj napitak nije neki, ali da si legenda, jesi. Sa psihološke strane gledišta problematično mi je to što samo daješ poklone, a ne primaš ih. To nije dobro, mora da postoji ravnoteža. Ne može se uživati na lovorikama davanja. Na korak si od kompleksa više vrednosti. No, o tome možemo po završetku praznika, sada su veselije teme na redu.

Zato ću ja da obrnem situaciju i pitam te: „Deda Mraze, šta želiš za Novu godinu?“

BKM u novom Insp. magazinu

Aleksandar Petrović: Beogradska knjiga mrtvih

Prošlo je tačno godinu dana otkada je objavljen moj drugi roman Beogradska knjiga mrtvih. U međuvremenu, izdogađalo se svašta. Knjiga se hrabro otisnula u samostalan život i ubrzo stekla naklonost čitalaca koji su je proglasili besmrtnom knjigom među beogradskim krimićima.

Njen put posmatrao sam iz prikrajka i pomagao joj koliko sam mogao. Moje je bilo da je napišem, a njeno da ostavi utisak. Odlučan u gerilskom pristupu književnosti, i ovoga puta kucao sam na sva nezainteresovanošću blindirana vrata, i vukao za rukav svakog ko je želeo da me sasluša. Lično, to nikada ne bih uradio, ali ako verujete u ono što ste napisali ništa vam neće biti teško.

Pročitaj više