JESENJI KURS KREATIVNOG PISANJA A+

Kurs kreativnog pisanja A+

Kurs je pre svega zamišljen da vas oformi kao pisce i da vam objasni ne samo kako da napišete knjigu, već i da je prodate i zaradite od pisanja u Srbiji. Cilj kursa je takođe i da saznate kako teče kreativnost, da vas ohrabri da pišete i da vam omogući da uživajte u procesu stvaranja.

Dva predavača su tu da se pisanje sagleda iz različitih uglova: o pisanju govori pisac Aleksandar Petrović sa višegodišnjim iskustvom u pisanju romana i kratkih priča, kao i blogerka Ana Gord koja će vam otkriti praktične savete za pisanje, objavljivanje i prodavanje knjige. Ime kursa A+ (osim simboličkog duplog A), označava i vrednost koji svaki polaznik dobija: sticanje znanja i njegovu primenu.

Datumi:

Kurs:
  • ponedeljak 1. oktobar,
  • ponedeljak 8. oktobar,
  • ponedeljak 15. oktobar i
  • ponedeljak 22. oktobar u terminu od 18h-20h.

(Znači prva četiri ponedeljka od 1. oktobra od 18-20h)

Online kurs:
  • Utorak 2. oktobar
  • utorak 9. oktobar
  • utorak 16.oktobar i
  • utorak 23. oktobar u terminu od 18h-20h.

(Znači prva četiri utorka od 2. oktobra od 18-20h)

Lokacija:

Impact Hub u Beogradu, Makedonska 21.

Savetujemo da dođete 15 minuta pre početka svakog časa.

Za online kurs biće vam potrebna stabilna internet konekcija i Skype.

Savetujemo da budete pri kompjuteru 15 minuta pre početka svakog časa.

Detalji kursa:

Kurs: prvi čas: upoznavanje i uvod u kreativno pisanje. Drugi, treći i četvrti čas: dvosatna radionica kreativnog pisanja i pojašnjenje oko objavljivanja i zarade od pisanja.

Online kurs: prvi čas: upoznavanje i uvod u kreativno pisanje online (biće vam potreban Skype). Drugi, treći i četvrti čas: nedeljni email zadaci i ocenjivanje radova od strane ostalih učesnika kursa i predavača.

Cena:

Kurs: 100 EUR

Online kurs: 80 EUR

Broj mesta je ograničen! I za online kurs takođe.

Rezervisanje mesta:

Kaparisanje mesta iznosi 50% od cene.

Ovaj iznos je nepovratan osim ako učesnik ne otkaže 24h pre početka kursa. Iznos se takođe ne vraća ukoliko polaznik ne rešava nedeljne zadatke.

Pokloni:

Da, ima i toga ? Svaki učesnik dobija knjigu ? A najbolji radovi će biti promovisani putem bloga i socijalnih mreža.

Iznenađenje

Ne možemo da otkrijemo baš sve ali recimo da ćete na kraju jednomesečnog kursa imati priliku da nastavite da pišete i napišete knjigu.

Predavači:

Ana Gord

Blogerka koja već 4 godine vodi najpoznatiji blog za pisce na ovim prostorima i autorka nekoliko e-knjiga. Svi moji tekstovi na temu pisanja su na blogu  www.anagord.com

Aleksandar Petrović

Autor tri romana i dobitnik prve nagrade za dramsku minijaturu Radio Beograda 2017/2018.

Česta pitanja:

Da li je ovaj kurs za početnike?

Apsolutno da. Čak i ako nikada ništa niste napisali, ovaj kurs će vas „naterati“ da pišete.

Da li je bitno koliko imam godina?

Da. Kurs je namenjen polaznicima preko 18. godina starosti.

Da li je ovo kurs za autore koji su već objavljivali?

Apsolutno da. Čak i ako imate završene tekstove, ovaj kurs će vas naučiti kako da objavite i prodate svoju knjigu.

Šta ću sve naučiti na ovom kursu?

Na kursu ćete naučiti kako da napišete, objavite i prodate svoje delo. Ono što je najznačajnije jeste da dobijate znanje i iskustvo iz dva različita ugla: ostvarenog pisca i blogera koji se godinama bavi pisanjem i objavljivanjem.

Kako je bilo na prošlom kursu?

Rezultat rada polaznica sa prošlog kursa jesu dva romana (jedan je već u štampi!) i par zbirki priča ?Možemo biti ponosni. Više detalja za koji dan ?

Da li je ovaj kurs za mene?

Ovaj kurs je namenjen svima koji žele da usavrše svoje pisanje i nauče kako da objave i prodaju svoju knjigu u Srbiji – dakle primenjivo znanje iz višegodišnjeg iskustva. Jedina stvar koju morate da radite ovde jeste da pišete. Ipak, ako mislite da ćete nakon ovog kursa preko noći postati pisac bestselera, morate biti svesni da nijedan roman nije nastao u roku jednog dana. Ali s vremenom i uz primenu veština koje ćete steći na ovom kursu, možete ubrzo postati pisac i imati u rukama svoj prvi bestseler.

Prijave i dodatne inofrmacije na:

kreativno.pisanje.kurs@gmail.com

Posted in September 5, 2018by

Categories Press

Tags: , , ,

PRIKAZ KNJIGE “KOLAŽ ZA DVOJE” NA FEJSBUK STRANICI “KNJIGE ZA DUŠU”

Verovatno ste čuli za žanr čiklit… Je l’? Ili niste? Definicija koju sam našao na netu glasi ovako: žanr popularne fikcije namenjene pre svega ženama, obuhvata knjige po principu Seks i grad, Dnevnik Bridžit Džouns itd… jasnije? Ja sam imao prilike da pročitam možda par takvih romana da bih shvatio da to nije za mene. Previše sladunjavo. Šta kažete, pa i kako bi bilo za mene kad je za žene :D… E kad sam završio sa čitanjem Aleksandrove knjige Kolaž za dvoje, pomislio sam ,,Ako za devojke postoji nešto što se zove čiklit žanr, onda bi ekvivalent tom žanru, ali za muškarce, bilo nešto čemu pripada ovaj roman’’. Tri reči: emotivno, zabavno i komično. Idealna kombinacija, zar ne? Čitajte nastavak prikaza i saznajte 😉

Knjiga Kolaž za dvoje nas na jedan jako zanimljiv i originalan način upoznaje sa ljubavnom pričom glavnog junaka i njegove, tada već bivše devojke Tamare. Svako poglavlje ovog romana nosi naziv jednog beogradskog kafića u kome se protagonista sreće sa svojim prijateljima i poznanicima, pokušavajući da koliko toliko skrene misli sa raskida, ali ga jednostavno svaka tema započeta sa sagovornikom asocira i podseti na neke više ili manje drage trenutke iz te tragično prekinute veze.
Ne bih više otkrivao o radnji da ne bih pokvario užitak onima koji se odluče za čitanje, već ću vam odmah predstaviti karakteristike romana koje su se meni posebno dopale.
Originalnost na prvom mestu! Zaista sam oduševljen načinom na koji je autor jednu, takoreći uobičajnu ljubavnu priču nama predstavio na izuzetno kreativan način. Aleksandar ume tako slikovito da donese atmosferu iz situacije u knjizi da imate utisak kao da ste vi osoba koja sedi na trećoj stolici pored dva sagovornika, pijucka nes, sladi se tiramisuom i upija svaku reč razgovora između likova. Iako sam osoba koja nije u velikoj meri osetila duh naše prestonice, u nekim trenucima sam imao divan osećaj kao da sam redovni posetilac kafića koje nam autor predstavlja. Nije to u opisu enterijera, jer on je sveden na svega dve-tri rečenice, koliko da stvorimo u mislima neku prividnu sliku kako kafić izgleda. Više sam ja to osetio u dijalozima, pa čak i u opisu sporednih likova, njihovog ponašanja, oblačenja, stavova o životu, nekim postupcima.
Protagonista je izuzetno dopadljiva ličnost koju ćete sigurno zavoleti uprkos njegovim brojnim manama. On jeste pomalo lenj i neodgovoran, ali je njegov smisao za humor meni zamaskirao sve negativne strane. Slatko sam se nasmejao u nekoliko situacija u priči.
Kao pozitivne strane ću navesti, evo ovde sumirano, jako zanimljive dijaloge, odlični humoristički elementi, opsežan opis ličnosti protagoniste i sasvim dovoljan, ne preteran opis sporednih likova. Iako poglavlje nosi naziv određenog kafića, drago mi je što se Aleksandar nije puno zadržavao na opisu enterijera jer mislim da bi više od onoga što je on napisao samo skrenulo pažnju sa glavne poente priče i zamorilo čitaoca.
Mala kritika za zadnje poglavlje, ali, da naglasim, samo zbog malih varijacija u dinamici. Međutim, to mi nikako nije pokvarilo utisak jer me je upravo to poglavlje najviše raznežilo. Nisam očekivao onakav kraj priče, većina će se iznenaditi. 😉

Zaključak:
Ovo je knjiga koju ću sigurno preporučiti, pored ženskih, i svim muškim knjigoljupcima jer je prvi ljubavno-komični roman (ako ga tako mogu nazvati) iz domaće književnosti za koji sam siguran da će zadovoljiti ukuse oba pola. Nisam pristalica deljenja knjiga na muške i ženske međutim, kao što rekoh u uvodu, ako ima čiklita za devojke, onda je ovo za nas muške 😀 Zahvalio bih mojoj dragoj prijateljici Bibliotekarki na preporuci i ostaje mi da se nadam da će Aleksandar napisati još koju knjigu iz ovog žanra. Treba nama više ovakvih romana u domaćoj beletristici.Jest da ima stotinak strana, al’ ne kažu džabe ,,kratko ali slatko’’

Autor: Marko Jovanović

Foto: Marko Jovanović

Izvor:facebook

BKM u novom Insp. magazinu

Aleksandar Petrović: Beogradska knjiga mrtvih

Prošlo je tačno godinu dana otkada je objavljen moj drugi roman Beogradska knjiga mrtvih. U međuvremenu, izdogađalo se svašta. Knjiga se hrabro otisnula u samostalan život i ubrzo stekla naklonost čitalaca koji su je proglasili besmrtnom knjigom među beogradskim krimićima.

Njen put posmatrao sam iz prikrajka i pomagao joj koliko sam mogao. Moje je bilo da je napišem, a njeno da ostavi utisak. Odlučan u gerilskom pristupu književnosti, i ovoga puta kucao sam na sva nezainteresovanošću blindirana vrata, i vukao za rukav svakog ko je želeo da me sasluša. Lično, to nikada ne bih uradio, ali ako verujete u ono što ste napisali ništa vam neće biti teško.

Upoznao sam mnogo zanimljivih ljudi, s nekima od njih se i sprijateljio. Pustolovina i dalje traje. Dovela me je do toga da ću uskoro održati prvu radionicu pisanja kriminalističkog romana, u kojoj ću preneti iskustva onima na početku staze. Magija dobre priče koja povezuje ljude i dalje me svakodnevno iznenađuje i oduševljava.

A sve je počelo slučajno, čitanjem članka u novinama. Beogradska mumija se usled nedostatka sredstava raspadala. Mumija? U Beogradu? Pritom je čuvala do tada neviđeni primerak Egipatske knjige mrtvih. Pred sobom sam imao savršeno postavljenu scenu, trebalo je samo da domaštam priču. Posle pet godina konačno sam je dovršio, ali svaki trenutak te dugotrajne odiseje bio je dragocen. Viši inspektor Radić, beogradska mumija Nesmin i ostali likovi konačno su mogli da se pojave pred publikom.

Da li je egipatska knjiga mrtvih prvi priručnik samopomoći? Šta povezuje beogradsku mumiju, policijskog inspektora i naučnicu koja je nestala pre nekoliko dana? Aleksandar Petrović nam otkriva priču započetu pre 2500 godina na obali Nila, koja će se razrešiti u Beogradu za svega nekoliko dana na ušću Save i Dunava.

Kriminalistički romani se kod nas često nepravedno svrstavaju u laku literaturu. Oni koji umeju da čitaju između redova, uživaće u britkom seciranju društvenih pojava, zapitani zašto zločintoliko opčinjava savremenu civilizaciju. Ili će se jednostavno dobro zabaviti, prepušteni živim slikama u glavi, a ne onim fotošopiranim, s Mreže. To je jedan od načina borbe za maštu, jedinom preostalom utočištu nepomirenih sa sudbinom. 

Odlomak iz knjige:

Ventilator u kancelariji posrtao je pod naletima toplog vazduha koji se probijao kroz zatvorene prozore. Pokvareni uređaj za rashlađivanje, iz kojeg su virili isprepletani gajtani, ćutao je u uglu. Sedeo sam za stolom i piljio u muvu koja je kružila oko plastičnog natpisa: Odeljenje za potrage, odsek nestali. Nebojša Radić samostalni policijski inspektor. Bio je to poslednji poklon od oca, inače bih ga se odavno otarasio.

Insekt se zaustavio na prezimenu i protrljao nožice. Zamahnuo sam rukom. Muva je odletela praveći nepravilnu spiralu. Pogledao sam dokumenta razbacana po stolu. Zaostale izveštaje bi trebalo da predam pre odlaska na godišnji odmor. Posmatrani iz tog ugla, narednih šest dana izgledali su kao mala večnost.

Izvukao sam maramicu iz džepa. Obrisao čelo, zadnju stranu vrata, a zatim i glatko obrijanu kožu temena koje se presijavalo. Preznojavanje je obično prethodilo tupom bolu u potiljku. Iz prve ladice izvukao sam okrnjenu oribletu i progutao je bez vode.

Zidni časovnik, u finoj izmaglici od prašine, podsećao je na one naslikane satove koji se tope, umetnika čije ime redovno zaboravljam kao i mnoge druge stvari u poslednje vreme. Na poslu sve zapisujem u malu kožnu beležnicu. Ponekad je prelistam prisećajući se prethodnih slučajeva.

Većinu ljudi pronalazio sam brzo. Željni pažnje, ostavljali su vidljive tragove koje je samo trebalo pratiti. Druga vrsta bili su oni koji su zaista želeli da se izgube iz sopstvenog života. Kada bismo im ušli u trag retko su želeli da se vrate na staro. Treća grupa su slučajevi tragičnog ishoda. Otmice, samoubistva, nasilne smrti. Njih sam, kad god sam to mogao, prepuštao kolegama iz Odeljenja za ubistva.

Još trideset šest minuta do kraja smene…

 

https://inspmagazine.blogspot.rs/2016/12/aleksandar-petrovic-beogradska-knjiga.html

Razgovor sa dragom Aleksandrom Bogdanović u sajber svetu poznatijom kao Bibliotekarka

Deseti intervju koji imate priliku da pročitate i deseta priča iz koje ja učim, je pred Vama 🙂 Pisca sa slike otkrila sam slučajno, ali to je bio zov koji sam pratila i nisam se prevarila 🙂 Nadam se da ćete uživati u pitanom i odgovorenom 😀

* Zašto se boriti za prodaju knjiga, tiraže i nagrade kada su se nekad pisci borili da kažu ono što misle bez obzira šta neko rekao na to ? I živeli boemski, izbegavali intervjue, bili u ilegali…

A. P. Mislim da se pisci i danas bore da kažu ono što misle bez obzira na posledice. To nastojanje samo je poprimilo drugačije oblike. Pritom tu, naravno, ne ubrajam zabavnu literaturu, tj. one hrpe objavljenih knjiga čija je jedina svrha da razonode i opuste čitaoce, bez zapitanosti koja bi ih oplemenila. Motivacija koja stoji iza pisanja je različita i određuje
da li ste pisac ili ne. Ako pišete kako biste stekli slavu, oborili rekorde u tiražima ili vašem egu jednostavno prija slika intelektualca s naočarima i zakrpama na kariranom sakou, pripadate kategoriji zabavljača. Ako pišete da biste se oslobodili, onda ne postoje brane
koje će sprečiti da kažete ono što imate. Jedino je važno da to izvučete iz sebe i tako pomognete drugima (a i sebi) da shvate svet koji nas okružuje. Takođe ne slažem se s tim da umetnost jedino može da se rodi iz patnje. Boemština, izbegavanje medija, skrivanje, po meni je skretanje pažnje na pogrešan način. Ima tu elemenata autodestrukcije i psiholozi to
mogu da objasne bolje od mene. Logika je, po običaju, neumoljiva: ako vreme provodite u kafani kada ćete čitati i pisati? Za pisanje je potrebna disciplina sportiste. Nema prečice. Neizvesnost susreta s belim ekranom/papirom je neumoljiva. Svaki dan potrebno je pobediti sebe. Ta potreba je spisateljski lakmus i ne može se uporediti ni sa jednom nagradom.

* Kada se pisac krije iza pseudonima šta time poručuje čitaocu?

A. P. Tajna uspešnog zavođenja, što pisanje svakako jeste, krije su u neotkrivenom. Uvek mora da postoji doza tajanstvenosti koja će golicati maštu čitalaca. Pseudonimi su dobar način da pisac napravi otklon u odnosu na publiku. Da ih skrene sa očekivanog puta, ako je već poznat u određenom književnom žanru ili formi. Ako želi da pokuša nešto novo, a nije
siguran da li će biti uspešan u tome. Ponekad samo hoće da ga svi ostave na miru. Ili je to
marketinški trik. Otkrivanje identiteta jednako je uzbudljivo kao i čitanje knjige, pogotovu u savremenom svetu kada je skoro nemoguće sakriti bilo šta.

* Više si knjigoljubački, kolekcionarski ili bibliotekarski tip ?

A. P. Knjige obožavam, ali sam vremenom shvatio, doduše na teži način, da stan nije biblioteka. Pošto težim da na svim nivoima pojednostavim život, posedovanje velikog broja knjiga kod kuće zahteva dodatno vreme i napor koji bih mogao da utrošim na pametniji način, pišući. Okružen sam samo onim knjigama od kojih mi, kada ih uzmem u ruke, pročitam deo, ili ih tek okrznem pogledom, duša zatreperi. Lokalnu biblioteku ionako smatram proširenom
dnevnom sobom jer se u njoj nalaze knjige koje sam poklonio, tako da sam zapravo sva tri tipa u jednom.

* Čitaš li samo na jeziku koji znaš od rođenja ili bude izleta u stranu literaturu ?

A. P. Domaće pisce (u širem smislu) čitam na SHBCG jeziku. U delima autora sa engleskog
govornog područja uživam na engleskom, a za jezike koje ne govorim trudim se da nađem
dobar prevod. Pošto se to, što se savremene književnosti tiče, retko prevodi na srpski, onda
posežem za engleskim.

* „Kolaž za dvoje“ i „Beogradska knjiga mrtvih“ jesu romani različitih žanrova, ali napisani u istom ležerno beogradskom stilu. Ko je više glavni junak, Beograd ili likovi?

A.P. „Kolaž za dvoje“ je ljubavna priča čija se radnja odvija po beogradskim kafićima.
„Beogradska knjiga mrtvih“ zamišljena je kao kriminalistički roman u kojem je glavni junak beogradska mumija. Meni je bilo zanimljivo da pišem knjige koje su potpuno različite jer smatram da jedino tako, kada se izmestim van zone udobnosti, mogu da kažem nešto drugačije i na nov način. Beograd je tu kao eksterijer, ali i metafora savremenog života. Moji junaci žive u njemu. U romanu koji upravo pišem Beograd neće biti mesto dešavanja. Opet, promena.

Knjige za plažu koje nećete zaboraviti u pesku/šljunku kada ih pročitate.

Prustovci preporučuju knjige za leto

Aleksandar Petrović

1

Krug – Dejv Egers

Kako izgleda budućnost u vlasti visoke tehnologije, koju već živimo, a nismo toga ni svesni. Dokle može da ide virtuelna realnost? Da li ste spremni za nestanak privatnosti? Krug se uskoro zatvara.

Tiha kuća – Orhan Pamuk

Čitanjem prve stranice postajete član porodice čiji je matrijarh devedesetogodišnja udovica Fatma koja živi u kući na obali. Poseta njeno troje unuka pokrenuće zaboravljene priče, a njihove sudbine oblikovaće sadašnjost i budućnost familije. Složenost međuljudskih odnosa, jedinstvena i neobična ljubav, prividna određenost sudbine. I sve to smešteno u zanosnu atmosferu Orijenta.

Autoportret s torbom – Semezdin Mehmedinović

Crtice iz života (propraćene autorovim crtežima) čoveka koji je skočio u nepoznato. Preseljenje na drugi kontinent i započinjanje novog života nikome nisu lake, a kamoli piscu. Srećom, postoji nešto bolje od psihoterapije za izlaženje na kraj sa tom mešavinom osećanja. Setne, ponekad radosne, ali uvek samodovoljne minijature.

preuzeto sa: http://srpski.anglozine.com/knjige-za-plazu/

Zanimljiv i pronicljiv prikaz BKM na sajtu za književnost i kulturu čitanja “Sinhro.rs”

BEOGRADSKA KNJIGA MRTVIH – priča o egipatskoj mumiji u Beogradu

Beogradska knjiga mrtvih je drugi roman mladog beogradskog pisca Aleksandra Petrovića. Klasična detektivska priča u čijoj osnovi je potraga za nestalom arheološkinjom s jedne strane, i ispovest mumije koja je u Srbiju dospela krajem XIX veka, s druge, mogu da budu dovoljan razlog ljubiteljima kriminalističkog žanra da uzmu ovu knjigu u ruke i upotpune vrele dane.

Petrović narativni tok Beogradske knjige mrtvih gradi na istorijskoj priči o jedinoj egipatskoj mumiji koja je stigla u Beograd 1888. godine. Roman počinje pismom Hadži Pavla Riđičkog u kome on kaže da je mumiju kupio u Egiptu „ne za sebe, nego za srpski narod“. Hadži Pavle Riđički bio je advokat, plemić i zemljoposednik koji je aktivno učestvovao u kulturnom životu Srba. Bio je član Matice srpske, a donacijom mumije Narodnom muzeju u Beogradu, smatra se osnivačem egiptologije na ovim prostorima.

Čitajući roman, paralelno se razvijaju dva narativna toka. Prvi se obrazuje u beogradskoj sadašnjosti i prati dešavanja čiji je glavni lik istražitelj Radić, koji treba da razotkrije misteriozni nestanak arheološkinje Isidore, dok je drugi narativni tok zapravo ispovest beogradske mumije Nesmina, egipatskog sveštenika, koji se čuva na Filozofskom fakultetu. Ova dva toka i grafički se razlikuju jedan od drugog – ispovest Nesmina je naglašena kurzivom – što dodatno olakšava čitanje i praćenje radnje. I dok glavni narativni tok prati dinamiku kriminalističkih romana, ispovest beogradske mumije je protivteža koja nam otkriva mnoge istorijske činjenice i tumačenja, te razbija jednoličnost pripovedanja.

Svaki iz galerije likova, izgrađen je u odnosu prema nestaloj naučnici, Isidori, i svaki može biti glavni osumnjičeni za njen nestanak. Ono što ih takođe povezuje jeste i naklonost ka ezoteriji – svi su tumači skrivenih znakova iz stvarnosti. Tako svakom od likova možemo naći neko netipično ponašanje: fakultetski portir proučava auru glavnog junaka, istražitelja Radića, Isidorin brat, Damir, prepoznaje muziku koja će ga pratiti u smrt, njenoj komšinici Veri se javlja mrtvi muž, a kolega sa fakulteta, docent Stanković, predviđa dešavanja u svom životu na osnovu vodostaja beogradskih reka. Pa i sam istražitelj Radić, bori se sa halucinacijama, ili „projekcijama“ i doživljajima iz prošlosti koji se prepliću sa sadašnjošću.

Prateći glavnog junaka o kome pisac priča u Ja formi, čitajući o njegovim bolovima, sumnjama, željama, težnjama i strahovima, kao i sama činjenica da je drugi glavni lik mumija, čitaocima se nameće tema smrti kao glavna okosnica romana. I misteriozni nestanak arheološkinje koja radi na izučavanju Nesmina i svitka koji sadrži redak odlomak iz Egipatske knjige mrtvih, upućuju na razrešenja koja vode detektiva i čitaoca u onaj drugi svet. Isto tako i svi ostali likovi koji se smenjuju u romanu pokazuju potrebu da svoju sadašnju egzistenciju definišu kroz odnos prema onostranom. Tako je u dijalozima prisutna i esplikacija smrti kroz traženje odgovora glavnog junaka na pitanja koja se tiču odlaska sa ovog sveta: kako prevazići strah od smrti, postoji li život posle smrti, kako se suočiti sa njom.

Drugi tematski krug razvija se oko motiva ljubavi. Počevši od toga da je sveštenik čija se mumija našla u Beogradu služio egipatskom bogu plodnosti Minu, preko njegove priče iz mladosti, kao i naklonosti prema nestaloj Isidori, do naizgled nemotivisane zaljubljenosti Radića u nestalu ženu koju nije ni upoznao, možemo uočiti da su telesnost i emocionalna određenost junaka prema suprotnom polu, glavni pokretač radnje. Zapravo, Nesmin i Radić se na momente otkrivaju kao dva lika jednog bića, a ono što ih povezuje pored ljubavi prema nestaloj Isidori jeste i slična sudbina.

Beogradska knjiga mrtvih napisana je kao hibridni žanr u čijoj je osnovi kriminalistički roman sa kojim se prepliću istorijske činjenice, elementi fantastike i trilera. U ovom romanu svoje mesto su našli i komentari savremene društveno-političke stvarnosti Srbije na početku XXI veka. Nedostatak finansija da se mumija sačuva od propadanja, korumpiranost političara, loše materijalno stanje u kulturi i obrazovanju (koji dovode do novog zapleta u romanu i krađe svitka) – otkrivaju kritički stav pisca prema institucijama kulture koje prate isključivo lične interese…

Egipatska knjiga mrtvih, prisustvo elemenata daleke civilizacije, ezoterija, tajnovitost i nedorečenost u iscrtavanju likova – doprinose utisku mističnosti koja obavija celu knjigu. Svi likovi u knjizi vrte se oko centralnog motiva, mumije, a Petrović nam priča o jednoj drugoj, manje poznatoj istoriji, koja se ne zasniva isključivo na ratovima i definisanju nacionalnog identiteta.

Beogradska knjiga mrtvih se čita brzo i lako. U njoj ćete upoznati jedan drugačiji duh Beograda i saznati o dalekom svetu sa kojim je naša kultura mogla da se upozna, da je bilo malo više savesti, spremnosti i ambicija.

Aleksandar Petrović živi u Beogradu. Objavio je romane Beogradska knjiga mrtvih (Periskop, 2015) i Kolaž za dvoje (Čekić,2010). Petrovićeve priče su objavljene u raznim zbornicima i antologijama. Za sebe kaže da je ljubitelj teorija provere i tajnih spisa. U stalnoj je potrazi za savrše­nim bedekerom koji će jednom i napisati, a do ta­da, putuje po svetu i književnosti.

 

tekst preuzet sa: http://sinhro.rs/beogradska-knjiga-mrtvih-prica-o-beogradskoj-mumiji/#.V3vnudZ97IW

Posted in July 5, 2016by

Categories Press

Tags: ,