Spasena se probudila u praznom vagonu, glave naslonjene o staklo. Rukavom je obrisala površinu zamagljenu dahom. Bez uspeha. I dalje ju je okruživao mrak. Napipala je bravicu za otvaranje prozora, pritisnula je. Unutrašnjost kupea ispunili su hladan vazduh i tišina.…
Vekoslav je stajao izvan ograđenog dela buvljaka i gledao zgužvane oblake koji su se premišljali da li da se oslobode nepotrebnog tereta. Zbunjeni vetar provlačio se između kartonskih tezgi, preteći da ih obori. Vekoslav je bio u nedoumici: skloniti robu…
U budimpeštanskom restoranu brze hrane, blizu jednog od centralnih trgova, prisustvovao sam kratkoj priči. Da bih vam približio atmosferu koristiću sva čula kako to nalažu pravila pisanja. Mirisi prepečenog mesa i uzavrelog ulja mešaju se sa sterilnim sredstvom za brisanje…
Kao i uvek, ti odlaziš, ja ostajem. Nismo kao drugi. Nikako suze, ni ono, stalno ću misliti na tebe, da, pisaću svaki dan, obećavam. Zajedno sami do sledeće prilike. Ljubimo se. Otimaš mi se iz zagrljaja i bez osvrtanja nestaješ…
Na oglasnoj tabli ispred zgrade opštine osvanulo je obaveštenje: “Dragi sugrađani, ostalo je tri dana do isteka roka za praznično prijavljivanje ovogodišnjih uzurpatora mira u našem malom gradu. Razmatraće se samo slučajevi sa uredno popunjenom dokumentacijom (prijava s navedenim razlogom…
Čekić liči na tučak za meso. Dobrica ga proučava neko vreme, a zatim uzima u ruku. Kruži pogledom po sobi. Radni sto sa naslaganim papirima odštampanog teksta, stolica, kompjuter, stara pisaća mašina, štampač, polica s knjigama, postelja. Seda na ivicu…
Dragi Deda Mraze, Znam da si korporacijski čovek, pa mi je malo teško da ti se otvorim. Strepim da ćeš ovo što ti budem napisao prodati kolegama iz marketinga koji će mi posle nuditi nešto što ni sam nisam znao…
Kada me ljudi pitaju zbog čega su mi usne tako ispucale, zavisno od prilike, ponudim neki od tri uverljiva odgovora: vetar, grickanje, anemija. Naravno, ništa od toga nije pravi razlog. Ne mogu baš svakom da objašnjavam kako je već dugo…